![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/dc/Hist.Technik_%25282%2529.jpg/640px-Hist.Technik_%25282%2529.jpg&w=640&q=50)
Везивно ткиво
From Wikipedia, the free encyclopedia
Везивно ткиво, као врста ткива животиња, учествује у формирању и одржавању облика тела, повезује и окружује све органе и чини њихову унутрашњу потпорну мрежу. Веома важну компоненту овог ткива чини ванћелијски матрикс који повезује ћелије и даје им потпору.[1]
Везивно ткиво | |
---|---|
![]() Секција епидидимиса. Безивно ткиво (плаво) се види како подржава епител (љубичасто) | |
Идентификатори | |
MeSH | D003238 |
FMA | 96404 |
Анатомска терминологија |
Везивно ткиво је један од четири примарна типа животињског ткива, заједно са епителним, мишићним и нервним ткивом.[2] Оно се развија из мезенхима, који потиче из мезодерма, средњег ембрионалног заметног слоја.[3] Везивно ткиво се налази између других ткива свуда у телу, укључујући нервни систем. Три мождане овојнице, мембране које обавијају мозак и кичмену мождину, састоје се од везивног ткива. Већина типова везивног ткива састоји се од три главне компоненте: еластичних и колагенских влакана, основних супстанци и ћелија.[3] Крв и лимфа се класификују као специјализована течна везивна ткива која не садрже влакна.[3][4] Сви су уроњени у телесну воду. Ћелије везивног ткива укључују фибробласте, адипоците, макрофаге, мастоците и леукоците.
Термин „везивно ткиво“ (на немачком Bindegewebe) увео је Јоханес Петер Милер 1830. године. Ово ткиво је већ препознато као посебна класа у 18. веку.[5][6]