From Wikipedia, the free encyclopedia
Жил Беје (фр. ; Париз, 26. август 1813 — 7. мај 1876) је био француски лекар.
Рођен је 26. августа 1813. у Паризу. Године 1837. докторирао је дисертацијом Recherches sur quelques points de pathologie. Године 1844. стекао је агрегацију и 1849. постао је болнички лекар. Године 1864. почео је да ради на катедри за интерну патологију на Сорбони. Као професор радио је на Отел Дју у Паризу (1869—76). Године 1866. постао је члан Националне медицинске академија (одељење за патолошку анатомију).[1]
Заслужан је за популаризацију бризгалице у Француској,[2] која је изумљена 1853.[3] Такође је познат по свом пионирском експериментисању са нарцеином,[4] и по залагању за хидротерапију (хладне водене купке) и алкохол за лечење тифоида.[5] Са дерматологом Алфредом Хардијем повезан је са „Бехиер-Хардијев симптом” (познат и као „Бехиер-Хардијева афонија”), описан као губитак гласа, знак раних стадијума плућне гангрене.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.