Жан Луј Баро

Жан Луј Баро (фр. ; 8. септембар 1910 - 22. јануар 1994) био је француски глумац, филмски редитељ^[1] и пантомимичар, што му је било корисно кад је глумио пантомимичара из 19. века Жан Гаспар Дебироа у филму Марсела Карнеа „Les Enfants du Paradis“ („Деца Раја“, 1945) и био је део интернационалне поставе у „The Longest Day“ („Најдужи дан“, 1962).

Жан Луј Баро
Жан Луј Баро 1952. године
Датум рођења	(1910-09-08)8. септембар 1910.
Место рођења	Le Vésinet
Датум смрти	22. јануар 1994.(1994-01-22) (83 год.)
Место смрти	Париз, Француска]

Жан Луј Баро је студирао са Шарл Диланом у чијим је трупама глумио од 1933. до 1935. Када је имао 25 година, упознао је и студирао са пантомимичаром Етиен Декруом. Од 1940. до 1946. године био је члан француског театра (Comédie-Française), где је био редитељ у продукцијама „Сатенске папучице“ („Le Soulier de satin“) Пол Клода и „Федре“ („Phèdre“) Жан Расина, двема представама које су га прославиле.

Именован је за управника Француског позоришта (1959-68), да би потом био управник и у више париских позоришта од 1972. до 1981. године .^[1]

Током своје каријере глумио је у скоро 50 филмова укључујући „Лепи дани“ („Les beaux jours“), „Џени“ („Jenny“), „Злато у планини“ („L'Or dans la Montagne“) и „Под очима запада“ („Sous les Yeux d'occident“).^[2]

Оженио је глумицу Меделен Рено^[1] 1940. године. Заједно су основали неколико позоришта и ишли су интензивно на турнеје, укључујући и у Јужној Америци.

Био је ујак глумице Мари Кристин Баро (Marie-Christine Barrault) и понекад спонзор Питера Брука (Peter Brook). Умро је у 83. години од срчаног удара у Паризу. Жан Луј Баро је сахрањен са његовом женом у Паризу.

Жан Луј Баро, „Осврт на позориште“ („Reflections on the Theatre“):

„Заправо, најкомпликованије је урадити једноставне ствари добро. Читање, на пример. Да можете да прочитате тачно све што је написано без изостављања ичега што је написано и у исто време без додавања нечег свог. Да можете да ухватите тачан контекст сваке речи које читате. Да можете да читате!“^[3]

Баро у „Кроз париске очи: Осврт на савремену француску уметност и културу“ (Through Parisian Eyes: Reflections on Contemporary French Arts and Culture) Мелинде Камбер Портер (Melinda Camber Porter): „Када се пробудим ујутру желим да осетим глад за животом. Жеља је то што ме покреће. Када одем на спавање, осећам као да сам доживео малу смрт, тако да могу да се пробудим ујутру обновљен и препорођен.“

Филмографија

Година	Назив	Улога	Редитељ
1936	Mayerling	студент	Anatole Litvak
	Street of Shadows	луда муштерија	G. W. Pabst
	Beethoven's Great Love	Карл Ван Бетовен	Abel Gance
1937	Bizarre, Bizarre	Вилијам Крампс	Marcel Carné
	Pearls of the Crown	млади Наполеон	Sacha Guitry and Christian-Jaque
1938	Le puritain	Францис Феритер	Jeff Musso
	Orage	Африканац	Marc Allégret
1942	La Symphonie fantastique	Хектор Берлиоз	Christian-Jaque
1945	Children of Paradise	Баптист Дебиро	Marcel Carné
1948	Man to Men	Анри Динан	Christian-Jaque
1950	La Ronde	Роберт Кухленкампф, песник	Max Ophüls
1954	Royal Affairs in Versailles	Фенелон	Sacha Guitry
1959	The Doctor's Horrible Experiment	Доктор Корделије / Опал	Жан Реноар
1961	Le Miracle des loups	Луј XI	André Hunebelle
1962	The Longest Day	Отац Руланд	Ken Annakin
1966	Chappaqua	Доктор Беноа	Conrad Rooks
1982	That Night in Varennes	Николас-Едме Ретиф	Ettore Scola

Референце

1. Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 109. ISBN 86-331-2075-5.
2. IMDb листа појава на филму
3. Жан Луј Баро, Осврт на позориште. Лондон: Роклиф, 1951

Спољашње везе

• Жан Луј Баро на сајту  (језик: енглески)