From Wikipedia, the free encyclopedia
Жан Алфред Фурније (фр. ; Париз, 11. март 1832 — Париз, 23. децембар 1914) био је париски лекар венеролог и дерматолог који је дао значајан допринос лечењу полних и кожних болести у Француској.[1] На основу његовог детаљног описа некротизирајућег фасциитиса ова болест је по њему добила назив „Фурнијеова гангрена“.[2]
Рођен је у Паризу 11. марта 1832. у коме је као двадесетогодишњак (1852) започео студије медицине. По завршетку студија приправнички стаж започео је у болници „Миди“ (Hôpital du Midi) са Филипом Рикором (Philippe Ricord 1800—1889), који је доказао да су сифилис и гонореја две различите болести. Докторирао је 1860. године у Паризу.[3]
За заменика Огистена Грисола (Augustin Grisolle 1811—1869), у болници Отел Дју у Паризу (L’hôtel-Dieu de Paris) именован је 1867. године. Током 1876. постао је шеф сервиса у болници „Сен Луј“ у Паризу (L’hôpital Saint-Louis), у којој је 1879. именован за професора кожних и сифилисом изазваних болести.[4]
Године 1880. изабран је за члана Француске медицинске академије (Académie de médecine).
Године 1901. Жан Алфред Фурније основао је Француско удружење за санитарну профилаксу и морал (Société française de prophylaxie sanitaire et morale) у болници „Сен Луј“ у Паризу.[5] [6]
Фурније је остао упамћен по доприносу у проучавању конгениталног сифилиса. Ову болест 1883. Фурније је означио као узрок дегенеративних болести, што је касније прихваћено и признато од медицинских ауторитета.[7]
Године 1883, Фурније је дао детаљан приказ ове болести која је по њему и добила назив Фурнијеова гангрена:[8]
„ | Године 1883, француски венеролог Жан Алфред Фурније први је описао 5 случаја код претходно здравих младића који су боловали од рапидно прогресивне гангрене пениса и скротума без видљивих разлога. Овај поремећај, сада познат као Фурнијеова гангрена, је дефинисан као бактеријама изазван некротизирајући фасциитис у области мушких полних органа. За разлику од иницијалног описа др Фурнијеа, доктори данас знају да болест није ограничена само на младе и на мушкарце, а као етиолошки фактор најчешће се наводи инфекција.[9] | ” |
Жан Алфред Фурније активно је радио и као медицински историчар. У овој области публиковао је реплике дела старих лекара из 15. и 16. века. Међу тим делима били су радови Ђиролама Фракастора (Girolamo Fracastoro 1478—1553), Жака Бетенкура (Jacques de Béthencourt почетак 16. века), који су сифилис називали morbus venereus уместо уобичајеног термина morbus gallicus, и Ђована Вига (Giovanni de Vigo 1460—1525).[10]
Умро је у Паризу 23. децембра 1914. где је и сахрањен на једном од париских гробаља.
Фурнијеова гангрена или некротизирајући фасциитис (лат. ) инфекцијом је изазвана некроза меких ткива спољних мушких полних органа.
Фурнијеов знак је формирање ожиљака у устима након зарастања сифилистичких лезија конгениталног сифилиса.
Фурнијеова цеваница је фузиформно (сабљасто) задебљање на предњој страни цеванице (тибије) код болесника са урођеним сифилисом.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.