Емил Берлинер
From Wikipedia, the free encyclopedia
From Wikipedia, the free encyclopedia
Емил Берлинер (енгл. ; 20. мај 1851. – 3. август 1929) био је амерички проналазач јеврејског порекла рођен у Немачкој. Најпознатији је по томе што је изумео бочно исечену плочу са равним диском (на британском и америчком енглеском се назива „грамофонска плоча“) која се користи са грамофоном. Основао је Грамофонску компанију Сједињених Држава 1894;[1][2][3] Грамофонску компанију у Лондону, Енглеска, 1897; Deutsche Grammophon у Хановеру, Немачка, 1898; и канадску компанију Берлинер Грам-о-фон у Монтреалу 1899. (заснована 1904. године). Берлинер је такође изумео оно што је вероватно био први радијални авионски мотор (1908), хеликоптер (1919) и акустичне плочице (током 1920-их).
Емил Берлинер | |
|---|---|
 | |
| Име по рођењу | Emile Berliner |
| Датум рођења | 20. мај 1851. |
| Место рођења | Хановер, Краљевство Хановер |
| Датум смрти | 3. август 1929. (78 год.) |
| Место смрти | Вашингтон, САД |
| Занимање | проналазач |
| Деловање | Грамофонска плоча, микрофон |
| Супарници | Кора Адлер (1881—1929) |
| Супружник | Кора Адлер (1881—1929) |
Године 1870, Преселио се из Немачке у Сједињене Државе у Вашингтон али се враћао у Европу и предузимао ту трудећи се да уновчи своје проналаске у које се убрајају микрофон (1877) и грамофон (1895).
Берлинер је рођен у Хановеру, Немачка, 1851. године у јеврејској трговачкој породици. Иако јеврејског порекла, његово религиозно убеђење ће се развити у агностицизам.[4][5] Он је комплетирао шегртовање да би постао трговац, као што је била породична традиција. Док је његов прави хоби био проналазаштво, радио је као рачуновођа да би саставио крај с крајем. Да би избегао регрутацију за Француско-пруски рат, Берлинер је 1870. емигрирао у Сједињене Америчке Државе са пријатељем свог оца, у чијој је радњи радио у Вашингтону.[6] Он се преселио се у Њујорк и, живећи од привремених послова, као што је разношење новина и прање флаша, ноћу је студирао физику на Институту Купер Јунион.[7]
Након неког времена рада у ливрејској штали, он се заинтересовао за нову аудио технологију телефона и фонографа, и изумео побољшани телефонски предајник (један од првих типова микрофона). Патент је купила Белова телефонска компанија (погледајте Телефонске случајеве). У Америци су Томас Едисон и Берлинер водили дугу правну битку око права на патент. Дана 27. фебруара 1901, Апелациони суд Сједињених Држава прогласио је Берлинеров патент неважећим и доделио Едисону пуна права на проналазак, наводећи „Едисон је претходио Берлинеру у преношењу говора... Употреба угљеника у предајнику је, ван контроверзе, Едисонов изум“ и патент је проглашен неважећим.[8][9] Берлинер се потом преселио у Бостон 1877. и радио за Бел телефон до 1883. године, када се вратио у Вашингтон и успоставио се као приватни истраживач. Емил Берлинер је постао држављанин Сједињених Држава 1881. Берлинер је такође изумео оно што је вероватно био први радијални авионски мотор (1908), хеликоптер (1919) и акустичне плочице (1920-их).
Године 1886, Берлинер је почео да експериментише са методама снимања и репродукције звука. Он је добио је свој први патент за оно што је назвао „грамофон” 1887. Патент описује снимање звука користећи хоризонталну модулацију стилуса док је пратио линију на ротирајућој цилиндричној површини пресвученој непрозирним материјалом као што је угљенично црно, који је накнадно фиксиран са лаком и користи се за фотогравирање одговарајућег жлеба на површини металног цилиндра за репродукцију. У пракси, Берлинер се одлучио за формат диска, што је учинило корак фотогравирања много лакшим и понудило могућност израде више копија једноставнијим процесом као што је електротипизација, обликовање или жигосање. Године 1888. Берлинер је користио директнији метод снимања, у коме је стајлус пратио линију кроз веома танак слој воска на цинковом диску, који је затим гравира киселином да би се линија голог метала претворила у жлеб који се може користити за репродуковање звука.
До 1890. се под Берлинеровом лиценцом у Немачкој производила грамофонска играчка и дискови од тврде гуме пречника пет инча (утиснуте реплике угравираних цинканих мастер дискова), али пошто се јоп увек чекало на кључне америчке патенте, продаја се одвијала само у Европи. Берлинер је намеравао да његов грамофон буде више од обичне играчке, и 1894. године убедио је групу бизнисмена да уложе 25.000 долара, са чиме је основао Грамофонску компанију Сједињених Држава.[1] Он је почео је да продаје плоче од седам инча и већи грамофон, који је, међутим, још увек био на ручни погон као мања машина играчка.
Берлинер је 3. августа 1929. умро од срчаног удара у свом дому у хотелу Вардман Парк у Вашингтону, у 78. години.[10] Он је сахрањен на гробљу Рок Крик у Вашингтону, где почивају и његова супруга и син Херберт Сајуел Берлинер.[11]
Patent images in Tag Image File Format
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
