![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f6/Europe_a_Prophecy%252C_copy_D%252C_object_1_%2528Bentley_1%252C_Erdman_i%252C_Keynes_i%2529_British_Museum.jpg/640px-Europe_a_Prophecy%252C_copy_D%252C_object_1_%2528Bentley_1%252C_Erdman_i%252C_Keynes_i%2529_British_Museum.jpg&w=640&q=50)
Постојање
From Wikipedia, the free encyclopedia
Битисање или постојање односно егзистенција (од лат. — бити постављен ван) представља централно питање филозофије („Шта постоји?“).[1][2] Најчешће се дефинише у односу према есенцији. Посебна расправа у филозофији тиче се доказивања постојања себе, односно одреднице самог постојања, а у филозофији религије постојања Бога.[3]
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f6/Europe_a_Prophecy%2C_copy_D%2C_object_1_%28Bentley_1%2C_Erdman_i%2C_Keynes_i%29_British_Museum.jpg/640px-Europe_a_Prophecy%2C_copy_D%2C_object_1_%28Bentley_1%2C_Erdman_i%2C_Keynes_i%29_British_Museum.jpg)
Средњовековном филозофијом је доминирала расправа о односу бити (есенције) и битисања (егзистенције), при чему је најчешће егзистенција била зависна од есенције, која је од Бога. Битисање се поимало као остварена бит (есенција) неке ствари.
У новијој филозофији егзистенције, овај однос се обрће па есенције нема без егзистенције као услова. Код Хајдегера и Сартра, егзистенција је својство индивидуалног, непоновљивог људског бића, а не својство ствари.[4] Кјеркегор је наглашавао категорију »субјектности«, под којом је подразумевао онај модус егзистенције у коме је човек субјект сопственог делања а никада објект делања било које друге особе.[5]