Европско првенство у рукомету
From Wikipedia, the free encyclopedia
Европска рукометна првенства за мушкарце одржавају се сваке друге године од 1994, а организује их ЕХФ (Европска рукометна федерација). До 2000. године првенство се одржавало по окончању клупских сезона у летњим месецима, да би од 2000. године термин одигравања Европских првенстава био померен на јануар месец.
Европско првенство у рукомету | |
---|---|
Спорт | Рукомет |
Основано | 3. јун 1994.; пре 30 година (1994-06-03) |
Прво одржавање | 1994. |
Број одржавања | 18 (до 2024) |
Број тимова | 24 |
Континент | ЕХФ (Европа) |
Први победник | Шведска (1994) |
Највише титула | Шведска (5) |
Тренутни победник | Француска (2024) |
У почетку на шампионату је учествовало 12 репрезентација, да би се прво проширење десило 2002. године на првенству у Шведској када је 16 репрезентација било смештено у четири групе. Наредно проширење десило се на шампионату 2020.године са 16 на 24 репрезентације. Такође, по први пут један шампионат организовале су три земље: Аустрија, Шведска и Данска.
Једине репрезентације које су учествовале на свим Европским рукометним првенствима су: Хрватска, Француска и Шпанија.
Шведска је једина репрезентација која је успела да одбрани титула првака, а такође, Шведска је једина репрезентација која је као домаћин шампионата дошла до наслова првака. Шведска је и најтрофејнија селекција са четири титуле првака. Шведска и Шпанија су репрезентације које су највише пута играле финале првенства - пет пута. За разлику од Шведске, Шпанија је четири пута поражена у финалима да би своју прву титулу освојила 2018.године победивши, управо, Шведску са 29:23.
Утакмица са највише голова, 77, одиграна је 2016. године између Исланда и Белорусије, у ком је Белорусија славила са 39:38[1].
Рекордер по броју датих голова на једном мечу је репрезентативац Северне Македоније, Кирил Лазаров који је на првенству у Београду 2012.године постигао чак 61 гол.
Највећа посећеност забележена је на полуфиналном сусрету на Европском првенству 2012.године када је меч између Србије и Хрватске у Београду пратило преко 20 000 гледалаца[2].