Први цариградски сабор
сабор одржан од маја до јула 381. године у Цариграду / From Wikipedia, the free encyclopedia
Први цариградски сабор, или Други васељенски сабор (стгрч. ; лат. ), је свецрквени сабор одржан од маја до јула 381. године у Константинопољу, Римско царство, по налогу римског цара Теодосија I.
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
На њему је утврђено православно учење о исхођењу Светог Духа од Оца и проглашени су за јерес пневматомахијанизам (духоборство) — вера да је Свети Дух инфериорнији од Оца и Сина, аполинаризам, Македонијева јерес.
Осим тога, установљен је статус епископа Константинопољског као епископа Новог Рима, другог по части после Римског епископа, престигавши епископа Александријског, до тада сматраног за првог на Истоку, носиоца титуле „папа”. Исход тога била такозвана пентархија — петорка главних епископских катедри (помесних Цркви) хришћанског света: Рим, Константинопољ, Александрија, Антиохија и Јерусалим.
На Сабору је допуњен симбол вере тако да гласи како је сачуван до данашњих дана, због чега се назива Никејско-цариградски симбол вере.
Спомен Отаца II Васељенског Сабора празнује се у Цркви 22. маја (4. јуна).