Доња Трнава (Ниш)

За другу употребу, погледајте страницу Доња Трнава.

Доња Трнава је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у Алексиначкој котлини, на око 15,5 км северозападно од Ниша. Према попису из 2002. било је 697 становника (према попису из 1991. било је 728 становника).

Доња Трнава
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Нишавски
Град	Ниш
Градска општина	Црвени Крст
Становништво
— 2022.	508
Географске карактеристике
Координате	43° 25′ 13″ С; 21° 46′ 28″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	174
Доња Трнава Доња Трнава на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	018
Регистарска ознака

Историја

Први пут се помиње под називом Трнава у нишком дефтеру 1498. године са 73 хришћанске и 2 муслиманске куће, 36 неожењених, 16 удовичких кућа, једном ливадом и дажбинама у износу 12.316 акчи. Четрдесет хришћана из села било је обавезно да храни и одржава једног поштанског коња. Преко села је водио Цариградски друм; на друму се у селу налазила мензилхана (поштанска станица), као приземљуша са сламним кровом и врло неугледна. У периоду 1459—1683. године на друму се налазио и чардак обележен на турским и аустријским картама као Трнавица.

У турском попису 1516. године Трнава је уписана као село са 65 хришћанских и 4 муслиманске куће, 12 неожењених, 6 удовичких кућа и са дажбинским обавезама у износу 12.362 акче. У селу се налазила једна царска ливада, а радила су и два рајинска млина.

Први пут се село спомиње под називом Доња Трнава у турском попису 1526. године са 25 хришћанских и 8 муслиманских кућа, 5 неожењених и 3 неспособна лица, док су дажбинске обавезе опале на 5.033 акче.

Село се спомиње и у каснијим ратовима, а посебно за време сељачких буна које су избијале у првој половини 19. века. После ослобођења од Турака 1878. године почело се насељавати углавном ново становништво, досељено из разних крајева. Староседелачко становништво већ се раније највећим делом било раселило. Године 1878/79. Доња Трнава је постала седиште општине којој су припадала села Берчинац, Доња Топоница, Горња Топоница и Дражевац.

Доња Трнава је за време Другог светског рата била позната партизанска база и неосвојиво упориште народноослободилачког покрета.

Године 1991. Доња Трнава је село пољопривредног карактера са 728 становника.

Саобраћај

До насеља се може доћи приградским линијама 29 ПАС Ниш - Чамурлија - Горња Топоница - Мезграја - Доња Топоница - Доња Трнава - Горња Трнава и линијом 29А ПАС Ниш - Медошевац - Поповац - Трупале - Вртиште - Мезграја - Доња Топоница - Доња Трнава - Горња Трнава.

Демографија

У насељу Доња Трнава живи 549 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 49,7 година (46,7 код мушкараца и 52,7 код жена). У насељу има 203 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,5.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[1] Година Становника 1948. 1.010 1953. 972 1961. 987 1971. 866 1981. 829 1991. 728 724 2002. 705 697 2011. 647 2022. 508

Етнички састав према попису из 2002.‍[2]
Срби			678	97,27%
Роми			8	1,14%
Бугари			4	0,57%
Муслимани			2	0,28%
непознато			4	0,57%

Становништво према полу и старости^[3]

	м			ж
?	1			2
80+	11			15
75—79	12			20
70—74	17			23
65—69	30			27
60—64	22			25
55—59	20			20
50—54	27			27
45—49	32			29
40—44	20			28
35—39	20			19
30—34	19			18
25—29	20			26
20—24	28			19
15—19	22			12
10—14	15			15
5—9	19			15
0—4	16			6
Просек :	42,1			46,5

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 211 214 233 229 241 227 228

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 45 50 48 38 29 15 3 0 0 0 3,06

Домаћинства

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	301	79	184	32	6	0
Женски	310	39	187	72	11	1
УКУПНО	611	118	371	104	17	1

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	141	25	0	0	45
Женски	81	11	0	0	10
УКУПНО	222	36	0	0	55
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	8	14	1	5
Женски	0	3	22	0	0
УКУПНО	2	11	36	1	5
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	4	7	6	15
Женски	3	1	1	9	18
УКУПНО	3	5	8	15	33
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	7
Женски	3	0	0	0
УКУПНО	5	0	0	7

Становништво по делатностима које обавља

Споменици културе

Црква Светог пророка Илије

Црква светог пророка Илије je подигнута је 1895. године, трудом свештеника Аранђела Д. Поповића. Освештана је 1896. године од стране епископа нишког Инокентија. Храм је претрпео мања оштећења у Првом и Другом светском рату.

Спомен парк

У самом центру села, испред Дома културе, налази се спомен-парк посвећен борцима који су страдали у ослободилачким ратовима 1912—1918. године, као и у Народно-ослободилачкој борби у Другом светском рату. До самог спомен парка постоји уређена стаза. У спомен парку налазе се делови један преко пута другог са мермерним плочама са уписаним именима и презименима страдалих особа житеља Доње Трнаве. Оно што се може забележити да је споменику потребна рестаурација како би се сачувао за наредне генереације.

Галерија

• 
  Дом културе
• 
  Дом културе - поглед на главни улаз
• 
  Споменик палим борцима у Првом и Другом светском рату
• 
  Споменик палим борцима у Првом и Другом светском рату - главни прилаз

Референце

1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

• Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 36.

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација ()
• Сателитска мапа ()
• Гугл сателитска мапа ()
• План насеља на мапи ()