![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e7/Ministar_Dimitrije_Ljoti%25C4%2587.png/640px-Ministar_Dimitrije_Ljoti%25C4%2587.png&w=640&q=50)
Димитрије Љотић
српски политичар и вођа ЗБОР-а / From Wikipedia, the free encyclopedia
Димитрије В. Љотић (Смедерево, 12. август 1891 — Ајдовшчина, 23. април 1945) био је српски и југословенски политичар и адвокат. Љотић је био министар правде Краљевине Југославије, адвокат и вођа покрета ЗБОР и сарадник немачких окупационих власти за време окупације Југославије и Србије у Другом светском рату.
Димитрије Љотић | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
![]() | |||||||||||||
Пуно име | Димитрије В. Љотић | ||||||||||||
Надимак | Мита | ||||||||||||
Датум рођења | (1891-08-12)12. август 1891. | ||||||||||||
Место рођења | Смедерево, Краљевина Србија | ||||||||||||
Датум смрти | 23. април 1945.(1945-04-23) (53 год.) | ||||||||||||
Место смрти | Ајдовшчина, ДФ Југославија | ||||||||||||
Народност | Србин | ||||||||||||
Религија | Православни хришћанин | ||||||||||||
Универзитет | Правни факултет Универзитета у Београду | ||||||||||||
Професија | Адвокат | ||||||||||||
Политичка странка | Југословенски народни покрет Збор Раније: Народна радикална странка (до 1935) | ||||||||||||
|
Љотић је 1931. био министар правде у влади Петра Живковића. На то место је поднео оставку након што је краљ Александар I Карађорђевић одбио његов предлог устава о спровођењу слободних и тајних избора, где би кандидате одређивали представници професионалних, сталешких, културних и хуманитарних организација. Љотић је 1935. основао профашистичку странку Збор. Предлагао је екстремну политичку филозофију коју је одликовао национализам, српски сељачки патернализам и аграризам, верска етика Српске православне цркве, монархизам и потпуна оданост династији Карађорђевић, као и ауторитативно, недемократско и корпоративно уређење државе и интегрално југословенство. Био је антилиберал и антидемократа, супротстављајући се вишепартијском систему, не прихватајући Јевреје и масоне, и изнад свега комунисте.[1] Збор је био веома непопуларан у међуратном периоду (са свега око 1% гласова на изборима).
После окупације Југославије 1941. Немци су му предлагали да оснује своју владу, но он је то одбио и предложио генерала Милана Недића за место председника владе. Током рата, Љотић је био особа од највећег немачког поверења. Био је начелник за морал у Српском добровољачком корпусу, страначкој војсци Збора чији су припадници по њему називани љотићевци или збораши. Љотић је погинуо 1945. у аутомобилској несрећи у Словенији док је покушавао да створи националистички и антикомунистички војни савез који би се, под командом генерала Драгољуба Михаиловића и уз немачку помоћ, супротставио новој Југословенској армији.