![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/77/Ninety-Five_Theses_WDL7497.png/640px-Ninety-Five_Theses_WDL7497.png&w=640&q=50)
Деведесет пет теза
From Wikipedia, the free encyclopedia
Деведесет пет теза или Расправа о моћи индулгенције[lower-alpha 1] списак је приједлога за академску расправу коју је 1517. године написао Мартин Лутер, професор моралне теологије на Универзитету у Витенбергу у Саксонији. Они су представљали Лутерове ставове против онога што је он сматрао злоупотребом праксе клера приликом продаје индулгенције, које су биле увјерења за које се вјеровало да смањују временску казну у чистилишту за гријехе који су почињени њихови купци или њихови најмилији. У Тезама, Лутер тврди да је покајање које је Христос захтјевао да би се опростили гријехови подразумјевало унутрашње духовно покајање, а не само спољашњу сакраменталну исповјест. Тврдио је да идулгенције наводе хришћане да избјегавају истинско покајање и тугу због гријеха, вјерујући да од тога могу одустати куповином индулгенција. Такође су, према Лутеру, обесхрабљивале хришћане да дају сиромашнима и врше друга дјела милосрђа, вјерују да су увјерења о индулгенцији духовно вриједније. Иако је Лутер тврдио да су његови ставови о индулгенцијама у складу са ставовима папе, Тезе оспоравају папину булу из 14. вијека у којој се наводи да папа може користити ризницу заслуга и добрих дијела прошлих светитеља како би скратио временску казну за гријехове. Тезе су уобличене као приједлози које треба изнијети у расправи, а не као нужно представљање Лутерових мишљења, а Лутер је касније појаснио своје стајалиште у Објашњењу спорова о вриједности индулгенција.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/77/Ninety-Five_Theses_WDL7497.png/640px-Ninety-Five_Theses_WDL7497.png)