Конфесија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Конфесија (лат. значи да нешто верујеш, исповедаш и признајеш.[1]
Четири основне религије Хришћанство, Ислам, Јудаизам и Будизам изгубиле су у великој мери свој некадашњи утицај појавом секуларног друштва. Протестантизам је свој правни статус једнакости са великим некадашњим државним религијама изборио борбом против Римске цркве. Аугзбуршка конфесија (лат. је био протестанстки документ којим су они објавили своја верска учења и ставове. Евангелистичка црква је у историји добила статус државне цркве у Енглеској. Друге верске подгрупе које никада нису у историји имале државу иза себе називамо деноминацијама и сектама. Деноминације и секте које су се појавиле после реформације никада нису имале припадност једном народу и нацији. С обзиром да се углавном поистовећује вера и нација, они се углавном посматрају као антинационални елемент. Да није секуларних друштава права би им била у великој мери угрожена, али данас, међутим, они имају слободе и приличан утицај на државу и друштво.
Конфесија или вероисповест не мора бити повезана ни са једном верском странком. Она се не ограничава на традиционалне вероисповести нити на вероисповести и убеђења с институционалним карактеристикама.[2] Она је много шири појам од традиционалне праксе. Она не само што се може остварити у заједници са другима “јавно”, и у кругу оних са којима се дели вероисповест, већ се може исповедати и “насамо”, и “приватно”.[3][4]