![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d8/Pompeii_-_Casa_del_Centenario_-_Cubiculum_-_detail.jpg/640px-Pompeii_-_Casa_del_Centenario_-_Cubiculum_-_detail.jpg&w=640&q=50)
Датов синдром
From Wikipedia, the free encyclopedia
Датов синдром је мешовити поремећaји понашања и веровања, специфичан за одређене културне или друштвене групе или одређене географске локалитете, да је импотенција или преурањена ејакулација изазван губитком „семене течности”. Он у себи најчешће садржи нејасне и вишеструке соматске и психолошке симптоме као што су; замор, осећај безначајности, губитак апетита, недостатак физичке снаге, лошу концентрацију, заборавност и друге нејасне соматске проблеме. Ови симптоми који су обично повезани са анксиозним и дисфоричним стањем расположења, могу бити са психосексуалном дисфункцијом или без ње. Без обзира на тежину клиничке слике, код овог поремећaja нема отуђења од реалности, односно не дешава се дезинтеграцијa психичког живота до нивоa нарушавања способности расуђивања и одлучивања.[1]
Датов синдром | |
---|---|
![]() | |
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | психијатрија |
МКБ-10 | F48.8 |
Иако је најзаступљенији на индијском потконтиненту, на коме се сматра да је везан за културу народа који на њему живе, Датов синдром се такође може сматрати и изразитом манифестацијом депресије или других медицинских болести, везаних за посторгазмичке поремећаје.
Лечењу Датовог синдрома увек треба посветити озбиљну пажњу, јер разумевање овог стања од стране модерне медицине не успева увек да импресионира већину пацијената, понуђеним објашњењима и уверењима која често пацијенату много не помажу. У том смислу у све више глобализованом свету, клиничари морају бити у стању да правилно дијагностикују и лече пацијенте из других култура, који могу пријавити симптоме на које утичу њихова уверења, култура или место порекла. Како Датов синдром може бити честа манифестација поремећаја депресије или анксиозности у одређеним културама, потребно је спровести даље истраживање како би се побољшало разумијевање овог стања, разјаснио његов статус и понудили одговарајући третмани за оболеле особе.[2]