Гњилан (Пирот)

Не поистовећивати са Гњилане.

Гњилан је насеље града Пирота у Пиротском округу. Према попису из 2011. има 2520 становника (према попису из 2002. било је 2478 становника).

Гњилан
Гњилан
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Пиротски
Град	Пирот
Становништво
— 2011.	2520
Географске карактеристике
Координате	43° 09′ 26″ С; 22° 33′ 11″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	367
Гњилан Гњилан на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	18309
Позивни број	010
Регистарска ознака

Прошлост

Гљилан је 1879. године имао 87 кућа са 532 душе, међу којима није било писмене особе а број пореских глава износио је 115.^[1]

Гњилан се налази западно од Пирота, на око 2-3 километра, готово као његов саставни део. Повезан је асфалтним путем и има добре аутобуске везе. На његовом атару су расадник и пиротска болница. Заштићен је Белавом од хладних северних ветрова и изложен сунцу читавог дана.

Домаћички течај у Гњилану

О настанку села и његовом имену нема легенди али може да се претпостави да је име настало од старе српске речи гњила, што значи „глина“, које у атарима Гњилана и суседних села има у изобиљу и коју користе надалеко познати лончари из ових села. По њој су иначе добили име Гњилане, Гњионик, Гњилиште и друга места. Део атара одговара ситном сточарству, па је више од једне трећине домаћинстава имало појате. Гњилан је од давнина чувен по великим површинама под виноградима и по најбољем грожђу и вину. Ораничне површине су погодне за виноградарство, воћарство, ратарство и повртарство. Тржишни вишкови су грожђе, вино, ракија, арпаџик. Оскудицу у огревном дрвету су решавали са Лужничанима разменом грожђа за дрва. Велики број становника, а мало земље, па су оскудица и сиромаштво били присутни у великом броју домаћинстава.

Ученици школе у Гњилану 1910. године

Било је много занатлија у овом насељу: десетак лончара, па опанчари, кројачи, кацари, колари, ковачи, бравари. Било је пет до шест рабаџија и неколико фијакерџија а многи су ишли у печалбу. Близина Пирота олакшава продају тржишних вишкова и лакши долазак до новца од прилике до прилике. Село има десетак бунара (Клисурсћи, код Дупљу, Вовсћи, Тричков бунар, бунар на ширинту, Џунћин, Чачин, Господинсћи и Влатков бунар) и изворску воду са десетак чесама (Код школу, код Задругу, Тричкова, Ћућуркова /Чучурћина, Клисурска, Алћевац, Тараторова, Попазова, Бајир чешма према Крајиште), али се често јављала оскудица у води пре него што је прикључено на сеоски водовод. Воденице на Костурској реци су читаве године радиле (Попазова / Потина, Торњина и Влаткова / Кикина и Селимова са три, а Голубова са једним витлом).

Поглед из даљине на село

Делови села: Доња и Горња Мала.

Демографија

У насељу Гњилан живи 1960 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,6 година (37,2 код мушкараца и 38,1 код жена). У насељу има 774 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,20. Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[2] Година Становника 1948. 1.342 1953. 1.353 1961. 1.341 1971. 1.453 1981. 1.474 1991. 2.143 2.124 2002. 2.478 2.527

Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Срби			2.366	95,48%
Роми			73	2,94%
Југословени			2	0,08%
Црногорци			1	0,04%
Хрвати			1	0,04%
Мађари			1	0,04%
непознато			14	0,56%

Становништво према полу и старости^[4]

	м			ж
?	16			10
80+	19			31
75—79	25			29
70—74	45			45
65—69	42			55
60—64	52			51
55—59	57			47
50—54	116			90
45—49	126			107
40—44	109			100
35—39	82			98
30—34	75			65
25—29	97			103
20—24	90			90
15—19	114			97
10—14	86			71
5—9	58			57
0—4	64			59
Просек :	37,2			38,1

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 248 263 327 372 410 606 774

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 88 175 161 247 63 30 7 2 1 0 3,20

Домаћинства

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.065	312	695	46	11	1
Женски	1.018	197	693	114	13	1
УКУПНО	2.083	509	1.388	160	24	2

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	569	28	0	0	244
Женски	367	28	0	0	188
УКУПНО	936	56	0	0	432
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	23	70	41	9	35
Женски	6	5	27	6	1
УКУПНО	29	75	68	15	36
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	2	3	38	17	6
Женски	1	2	5	15	36
УКУПНО	3	5	43	32	42
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	9	0	0	44
Женски	1	0	0	46
УКУПНО	10	0	0	90

Становништво по делатностима које обавља

Галерија

• 
  Куће поред пута на улазу у Пирот
• 
  Део села
• 
  Село 2022. године

Референце

1. "Отаџбина", Београд 1880. године
2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

• Драгољуб Златковић, Микротопонимија слива Расничке реке и Костурске реке, Пиротски зборник бр.35-36, 2011

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација ()
• Гугл сателитска мапа ()
• План насеља на мапи ()