француски аутор From Wikipedia, the free encyclopedia
Густав Емар (фр. ; 13. септембар 1818[1] — 20. јун 1883) је био аутор бројних књига о Латинској Америци и дивљем западу.
Рођен је 13. септембра 1818. године у Паризу као Оливије Емар.[1] Његов отац Франсоа Себастијан де ла Порта (1775—1851) је био генерал Наполеонове војске и један од амбасадора владе Луја Филипа I. Био је ожењен војвоткињом де Конњи. Године 1806. су добили ћерку Алатрис Росалба Фани, убрзо након чега је војвоткиња преминула. Фани је подигла бака, војвоткиња де Конњи. Емар је као беба дат породици која је плаћена да га одгаја. Са девет или дванаест година је био послат на брод за харинге. Касније, око 1838. године, кратко је служио у француској морнарици.[2] После боравка у Америци, где је прихваћен у племе Команча, вратио се у Париз 1847. године када је његова полусестра, војвоткиња де Шоазел-Праслин, брутално убијена. Никада се није помирио са својом биолошком породицом и они га нису званично признали. Поново је отишао у Америку као један од 150 рудара који су ангажовани од војводе де Раусета Булбона да раде у Мексику.[3] Међутим, рударске дозволе нису издате и војвода је одустао од те одлуке. Освојио је Ермосиљо 13. октобра 1852. године када се војвода тешко разболео и мештани су одмах поново заузели своје село. Рудари су побегли и Емар се поново вратио у Француску. Године 1854. се оженио и написао је око седамдесет књига од којих су многе о америчким староседеоцима, садрже многе аутобиографске, антрополошке и историјске чињенице. Већина његових књига је преведено на више од десет језика. Писао је и о свом искуству у Мексику 1852. године и о убиству полусестре Фани у Te Land en Te Water I & II. Године 1870. су Емар и други чланови штампе учествовали у Француско-пруском рату о којем је писао у својим књигама чиме је изгубио читалачку публику. Године 1879. је посетио Рио де Жанеиро где га је примио Педро II од Бразила и прославио се. Објавио је свој дневник путовања под називом Mon Dernier Voyage, Le Brésil Nouveau 1886. Преминуо је 20. јуна 1883. у Паризу.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.