Грађански рат у Нигерији

Грађански рат у Нигерији
	Део Хладног рата, деколонизације Африке и кинеско-совјетског раскола
	; Дефакто независна Република Бијафра у јуну 1967. године
Време	6. јул 1967 — 15. јануар 1970.
Место	југоисточна Нигерија
Узрок	отцепљење Бијафре од Нигерије
Исход	победа владиних снага: укидање Бијафре и поново успостављена територијална целовитост Нигерије
Сукобљене стране
Нигерија; Подршка:; УАР; Уједињено Краљевство; Совјетски Савез; САД; Израел; Бугарска; Етиопија; Сенегал; Сомалија; Сијера Леоне; Камерун; Нигер; Конго; Алжир; Сирија; Саудијска Арабија	Бијафра; Подршка:; Француска; Кина; Западна Немачка; Израел; Португалија; Шпанија; Ватикан; Јужна Африка; Родезија; Хаити; Габон; Обала Слоноваче; Танзанија; Чехословачка
Команданти и вође
Јакубу Говон; Муртала Мохамед; Бенџамин Адекунле; Олусегун Обасанџо	Чуквемека Одумегву Оџукву; Филип Ефионг; Алберт Оконкво; Ролф Штајнер
Јачина
120.000—200.000	30.000—80.000
Жртве и губици
око 200.000 убијених војника и цивила	око 1.000.000 убијених војника и цивила
	3.000.000–4.000.000 бијафранских цивила умрло од глади током нигеријске поморске блокаде, ; расељено од 2.000.000 до 4.500.000 цивила, 500.000 њих је побегло у иностранство

Грађански рат у Нигерији био је рат између владе Нигерије и сепаратистичког покрета Бијафре.^[28] Бијафра је представљала националистичке тежње народа Игбо, чије је руководство сматрало да више не могу да коегзистирају са северно доминираном савезном владом.^[29] Сукоб је проистекао из политичких, економских, етничких, културних и верских тензија које су претходиле британској формалној деколонизацији Нигерије од 1960. до 1963. Непосредни узроци рата 1966. године укључују етно-верско насиље и анти-игбо погроме у Северној Нигерији,^[30] војни пуч, противудар и прогон Игба који су живели у Северној Нигерији. Контрола над уносном производњом нафте у делти Нигера такође је имала виталну стратешку улогу.

Кратке чињенице Грађански рат у Нигерији, Време ...

Затвори

У овом рату је влада Нигерија имала већу и боље опремљенију војску од свог противника, те је стога успела да изађе као победник, после две и по године сукоба. На страни Бијафре борио се и одређен број плаћеника из Европе.

Блокада Бијафре

[Н 1]
Пружао ваздушну подршку.^[2]^[3]
[Н 2]
Пружао подршку од 1968. године.^[13]
[Н 3]
Иако није потврђено, постоје сумње да је и Ватикан пружао подршку Бијафри.^[17]^[18]^[19]
[Н 4]
Пружала подршку до 1968. године.^[24]

[1]
Onuoha, C; Nwangwu, FC (новембар 2020). „The political economy of Biafra separatism and post-war Igbo nationalism in Nigeria”. African Affairs. 119 (477): 526—551. doi:10.1093/afraf/adaa025. „"The first generation of Igbo nationalism started immediately after the Nigerian Civil War in 1970, and it is championed and dominated by the conservative Igbo petty bourgeoisie."”
[2]
„The Literary Magazine - the Biafra War and the Age of Pestilence by Herbert Ekwe Ekwe”. Архивирано из оригинала 20. 8. 2018. г. Приступљено 15. 3. 2021.
[3]
Shadows: Airlift and Airwar in Biafra and Nigeria 1967–1970. ISBN 1-902109-63-5., by Michael I. Draper ()
[4]
United States Department of State: The Office of Electronic Information, Bureau of Public Affairs (25. 10. 2005). „Nigerian Civil War”. 2001-2009.state.gov.
[5]
„Israel, Nigeria and the Biafra Civil War, 1967–1970”.
[6]
Nigeria Since Independence: The First Twenty-five Years : International Relations, 1980. Page 204
[7]
Sadleman, Stephen (2000). The Ties That Divide. стр. 86. ISBN 9780231122290. Приступљено 8. 6. 2018.
[8]
Stearns, Jason K (2011). Dancing in the Glory of Monsters: The Collapse of the Congo and the Great War of Africa. стр. 115..
[9]
Wrong, Michela (2000). In the Footsteps of Mr. Kurtz: Living on the Brink of Disaster in Mobutu's Congo. стр. 266..
[10]
Spencer C. Tucker. The Roots and Consequences of Civil Wars and Revolutions: Conflicts that Changed World History. ISBN 9781440842948., ()
[11]
„The Biafran War, Nigerian History, Nigerian Civil War”. Архивирано из оригинала 12. 3. 2008. г.
[12]
Diamond, Stanley (2007). „Who Killed Biafra?”. Dialectical Anthropology. 31 (1/3): 339—362. JSTOR 29790795. S2CID 144828601. doi:10.1007/s10624-007-9014-9.
[13]
"Biafran Airlift: Israel’s Secret Mission to Save Lives." Press, Eitan. United With Israel. www.unitedwithisrael.org Published 13 October 2013. Accessed 13 January 2017.
[14]
Genocide and the Europeans, 2010, p. 71
[15]
There's A Riot Going On: Revolutionaries, Rock Stars, and the Rise and Fall of '60s Counter-Culture, 2007, p. 213
[16]
The USSR in Third World Conflicts: Soviet Arms and Diplomacy in Local Wars 1945–1980, 1986, p. 91
[17]
Hurst, Ryan (21. 6. 2009). „Republic of Biafra (1967–1970)”.
[18]
Fellows, Lawerence (14. 1. 1970). „NIGERIAN REJECTS HELP FROM GROUPS THAT AIDED BIAFRA”. The New York Times. New York City.
[19]
Chukwuemeka, Kenneth (децембар 2014). „Counting the Cost: The Politics of Relief Operations in the Nigerian Civil War, A Critical Appraisal” (PDF). African Study Monographs. 35 (3&4): 138 — преко Kyoto University.
[20]
Griffin, "French military policy in the Nigerian Civil War" (2015), p. 122. "Starting in October 1967, there were also direct Czech arms flights, by a network of pilots led by Jack Malloch, a Rhodesian in contact with Houphouët-Boigny and Mauricheau-Beupré."
[21]
Malcolm MacDonald (1995). Bringing an End to Empire., p. 416
[22]
Ethnic Politics in Kenya and Nigeria, 2001, p. 54
[23]
Africa 1960–1970: Chronicle and Analysis, 2009, p. 423
[24]
Griffin, "French military policy in the Nigerian Civil War" (2015), p. 122. "The most important dimension of French military assistance was the shipment of weapons to Biafra, which had severe shortages of not only heavy weapons, but also small arms and ammunition. Portugal also provided weapons to Biafra, as did Czechoslovakia, until the Soviet invasion in 1968. The Biafrans set up an office in Paris called the 'Biafran Historical Research Centre', which was Ojukwu's contact point with Mauricheau-Beupré, Falques and Denard. The Centre allowed Ojukwu to purchase arms directly from European arms dealers. Denard would purchase arms from Czechoslovakia and ship them by sea to Biafra via Libreville. Starting in October 1967, there were also direct Czech arms flights, by a network of pilots led by Jack Malloch, a Rhodesian in contact with Houphouët-Boigny and Mauricheau-Beupré."
[25]
Stevenson 2014, стр. 314: "Масовно убијање током рата у Нигерији и Бијафра било је резултат „намерно наметнуте економске блокаде становницима југоисточног региона Нигерије од стране савезне владе земље“ што је довело до изазване „глади у којој је преко два милиона људи умрло од глади и сродних болести.'"
[26]
Godfrey Mwakikagile (2001). Ethnic Politics in Kenya and Nigeria. Huntington: Nova Publishers, p. 176. 978-1-56072-967-9.
[27]
DeRouen & Heo, 2007: 570
[28]
„Nigeria – Independent Nigeria”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 22. 1. 2020.
[29]
Daly, Samuel Fury Childs (2020). „A Nation on Paper: Making a State in the Republic of Biafra”. Comparative Studies in Society and History. 62 (4): 868—894. S2CID 224852757. doi:10.1017/S0010417520000316.
[30]
Plotnicov, Leonard (1971). „An Early Nigerian Civil Disturbance: The 1945 Hausa-Ibo Riot in Jos”. The Journal of Modern African Studies. 9 (2): 297—305. ISSN 0022-278X. JSTOR 159448. doi:10.1017/S0022278X00024976.

Achebe, Chinua. There Was a Country. ISBN 978-1-59420-482-1., by Chinua Achebe; Penguin Press, 2012.
Chant, Christopher. (1988). Warfare of the 20th Century. Chartwell Books.. Ibadan University Press, 1974.
Diamond, Larry (1988). Class, Ethnicity and Democracy in Nigeria: The Failure of the First Republic. Basingstroke, UK: Macmillan Press. ISBN 0-333-39435-6..
Draper, Michael I. Shadows : Airlift and Airwar in Biafra and Nigeria 1967–1970. ISBN 1-902109-63-5.
Dudley, Billy. Instability and Political Order: Politics and Crisis in Nigeria
Ejibunu, Hassan Tai: Nigeria´s Delta Crisis: Root Causes and Peacelessness – EPU Research Papers: Issue 07/07, Stadtschlaining 2007
Ekwe-Ekwe, Herbert (1990). The Biafra War: Nigeria and the Aftermath. ISBN 0-88946-235-6.. African Studies, Volume 17. Lewiston, NY: Edwin Mellen Press.
Griffin, Christopher (2015). „French military policy in the Nigerian Civil War, 1967–1970”. Small Wars & Insurgencies. 26 (1): 114—135. S2CID 143967690. doi:10.1080/09592318.2014.959766.
Heerten, Lasse; Moses, A. Dirk (2014). „The Nigeria–Biafra war: postcolonial conflict and the question of genocide”. Journal of Genocide Research. 16 (2–3): 169—203. doi:10.1080/14623528.2014.936700 .
Kirk-Greene, A.H.M. (1975). The Genesis of the Nigerian Civil War and the Theory of Fear (PDF). ISBN 91-7106-085-5. Архивирано из оригинала (PDF) 07. 01. 2016. г. Приступљено 15. 03. 2021.. Scandinavian Institute of African Studies. Research Report No. 27. Uppsala Offset Centre AB.
Levey, Zach. "Israel, Nigeria and the Biafra civil war, 1967–70". Journal of Genocide Research 2–3, 2014.
Madiebo, Alexander A. The Nigerian Revolution and the Biafran War. Fourth Dimension Publishers, 1980.
Njoku, H. M (1987). A Tragedy Without Heroes: The Nigeria—Biafra War. ISBN 978-156-238-2.. Enugu: Fourth Dimension Publishing Co., Ltd..
Ojiaku, Chief Uche Jim (2007). Surviving the Iron Curtain: A Microscopic View of What Life Was Like, Inside a War-Torn Region. ISBN 978-1-4241-7070-8.
Olawoyin, James Alabi Olabisi. "Historical Analysis of Nigeria–Biafra Conflict". Master of Laws thesis accepted at York University (Toronto, Ontario), October 1971.
O'Sullivan, Kevin (2014). „Humanitarian encounters: Biafra, NGOs and imaginings of the Third World in Britain and Ireland, 1967–70”. Journal of Genocide Research. 16 (2–3): 299—315. S2CID 71299457. doi:10.1080/14623528.2014.936706. hdl:10379/6616 .
Pierri, Bruno (2013). „A New Entry into the World Oil Market: Nigeria and Its Relations with the Atlantic Powers, 1967–1973”. Eunomia. Rivista Semestrale di Storia e Politica Internazionali. 1 (2).
Stevenson, John Allen. "Capitol Gains: How Foreign Military Intervention and the Elite Quest for International Recognition Cause Mass Killing in New States". Political science PhD dissertation, accepted at University of Chicago, December 2014.
Uche, Chibuike. "Oil, British Interests and the Nigerian Civil War". Journal of African History 49, 2008.
Vidal, João M. (1996). „Texans in Biafra: T-6Gs in Use in the Nigerian Civil War”. Air Enthusiast (65): 40—47. ISSN 0143-5450.
Zumbach, Jan. On Wings of War: My Life as a Pilot Adventurer.

Samuel Fury Childs Daly (2020). A History of the Republic of Biafra: Law, Crime, and the Nigerian Civil War. Cambridge University Press. ISBN 978-1-108-74391-4.
Chinua Achebe (2012). There was a Country: A Personal History of Biafra. Penguin Press. ISBN 978-1-59420-482-1.

Government of Biafra Архивирано на сајту (8. септембар 2023)

Слике

Map of Nigerian Civil War
Photos from Civil War and related events hosted by Federation of the Free States of Africa
"Biafra", Iconic Photos blog, 3 December 2010

Видео

Nigerian-Biafran War Full Video (Raw War Footage) by Initiative Reports
Daily Life in Biafra (& part 2), Nigerian History Channel
BBC documentary on Nigerian Civil War
Biafra documentary on YouTube, part 1 and part 2.
Speech by President Ojukwu
Surrender ceremony, January 1970.
Major General Gowon comments after the war has concluded

Списи

"Britain and Biafra: the Case for Genocide Examined" – by Auberon Waugh in the Spectator (UK), December 1968.
"Biafra: A People Betrayed" – by Kurt Vonnegut in Wampeters, Foma and Granfalloons, 1974
Philip Effiong II Website Архивирано на сајту (10. децембар 2019) – Writings and links from son of Major General Philip Effiong

Војни аспекти

[4] [Н 1]
Пружао ваздушну подршку.^[2]^[3]

[15] [Н 2]
Пружао подршку од 1968. године.^[13]

[22] [Н 3]
Иако није потврђено, постоје сумње да је и Ватикан пружао подршку Бијафри.^[17]^[18]^[19]

[28] [Н 4]
Пружала подршку до 1968. године.^[24]

[1] [1]
Onuoha, C; Nwangwu, FC (новембар 2020). „The political economy of Biafra separatism and post-war Igbo nationalism in Nigeria”. African Affairs. 119 (477): 526—551. doi:10.1093/afraf/adaa025. „"The first generation of Igbo nationalism started immediately after the Nigerian Civil War in 1970, and it is championed and dominated by the conservative Igbo petty bourgeoisie."”

[litencyc.com-2] [2]
„The Literary Magazine - the Biafra War and the Age of Pestilence by Herbert Ekwe Ekwe”. Архивирано из оригинала 20. 8. 2018. г. Приступљено 15. 3. 2021.

[3] [3]
Shadows: Airlift and Airwar in Biafra and Nigeria 1967–1970. ISBN 1-902109-63-5., by Michael I. Draper ()

[5] [4]
United States Department of State: The Office of Electronic Information, Bureau of Public Affairs (25. 10. 2005). „Nigerian Civil War”. 2001-2009.state.gov.

[6] [5]
„Israel, Nigeria and the Biafra Civil War, 1967–1970”.

[7] [6]
Nigeria Since Independence: The First Twenty-five Years : International Relations, 1980. Page 204

[8] [7]
Sadleman, Stephen (2000). The Ties That Divide. стр. 86. ISBN 9780231122290. Приступљено 8. 6. 2018.

[9] [8]
Stearns, Jason K (2011). Dancing in the Glory of Monsters: The Collapse of the Congo and the Great War of Africa. стр. 115..

[10] [9]
Wrong, Michela (2000). In the Footsteps of Mr. Kurtz: Living on the Brink of Disaster in Mobutu's Congo. стр. 266..

[11] [10]
Spencer C. Tucker. The Roots and Consequences of Civil Wars and Revolutions: Conflicts that Changed World History. ISBN 9781440842948., ()

[africamasterweb.com-12] [11]
„The Biafran War, Nigerian History, Nigerian Civil War”. Архивирано из оригинала 12. 3. 2008. г.

[whokilledbiafra-13] [12]
Diamond, Stanley (2007). „Who Killed Biafra?”. Dialectical Anthropology. 31 (1/3): 339—362. JSTOR 29790795. S2CID 144828601. doi:10.1007/s10624-007-9014-9.

[14] [13]
"Biafran Airlift: Israel’s Secret Mission to Save Lives." Press, Eitan. United With Israel. www.unitedwithisrael.org Published 13 October 2013. Accessed 13 January 2017.

[16] [14]
Genocide and the Europeans, 2010, p. 71

[There_2007._Page_213-17] [15]
There's A Riot Going On: Revolutionaries, Rock Stars, and the Rise and Fall of '60s Counter-Culture, 2007, p. 213

[18] [16]
The USSR in Third World Conflicts: Soviet Arms and Diplomacy in Local Wars 1945–1980, 1986, p. 91

[blackpast-19] [17]
Hurst, Ryan (21. 6. 2009). „Republic of Biafra (1967–1970)”.

[nytimes-20] [18]
Fellows, Lawerence (14. 1. 1970). „NIGERIAN REJECTS HELP FROM GROUPS THAT AIDED BIAFRA”. The New York Times. New York City.

[repository.kulib.kyoto-u.ac.jp-21] [19]
Chukwuemeka, Kenneth (децембар 2014). „Counting the Cost: The Politics of Relief Operations in the Nigerian Civil War, A Critical Appraisal” (PDF). African Study Monographs. 35 (3&4): 138 — преко Kyoto University.

[23] [20]
Griffin, "French military policy in the Nigerian Civil War" (2015), p. 122. "Starting in October 1967, there were also direct Czech arms flights, by a network of pilots led by Jack Malloch, a Rhodesian in contact with Houphouët-Boigny and Mauricheau-Beupré."

[24] [21]
Malcolm MacDonald (1995). Bringing an End to Empire., p. 416

[25] [22]
Ethnic Politics in Kenya and Nigeria, 2001, p. 54

[26] [23]
Africa 1960–1970: Chronicle and Analysis, 2009, p. 423

[griffin-27] [24]
Griffin, "French military policy in the Nigerian Civil War" (2015), p. 122. "The most important dimension of French military assistance was the shipment of weapons to Biafra, which had severe shortages of not only heavy weapons, but also small arms and ammunition. Portugal also provided weapons to Biafra, as did Czechoslovakia, until the Soviet invasion in 1968. The Biafrans set up an office in Paris called the 'Biafran Historical Research Centre', which was Ojukwu's contact point with Mauricheau-Beupré, Falques and Denard. The Centre allowed Ojukwu to purchase arms directly from European arms dealers. Denard would purchase arms from Czechoslovakia and ship them by sea to Biafra via Libreville. Starting in October 1967, there were also direct Czech arms flights, by a network of pilots led by Jack Malloch, a Rhodesian in contact with Houphouët-Boigny and Mauricheau-Beupré."

[29] [25]
Stevenson 2014, стр. 314: "Масовно убијање током рата у Нигерији и Бијафра било је резултат „намерно наметнуте економске блокаде становницима југоисточног региона Нигерије од стране савезне владе земље“ што је довело до изазване „глади у којој је преко два милиона људи умрло од глади и сродних болести.'"

[30] [26]
Godfrey Mwakikagile (2001). Ethnic Politics in Kenya and Nigeria. Huntington: Nova Publishers, p. 176. 978-1-56072-967-9.

[31] [27]
DeRouen & Heo, 2007: 570

[Britannica-32] [28]
„Nigeria – Independent Nigeria”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 22. 1. 2020.

[33] [29]
Daly, Samuel Fury Childs (2020). „A Nation on Paper: Making a State in the Republic of Biafra”. Comparative Studies in Society and History. 62 (4): 868—894. S2CID 224852757. doi:10.1017/S0010417520000316.

[auto3-34] [30]
Plotnicov, Leonard (1971). „An Early Nigerian Civil Disturbance: The 1945 Hausa-Ibo Riot in Jos”. The Journal of Modern African Studies. 9 (2): 297—305. ISSN 0022-278X. JSTOR 159448. doi:10.1017/S0022278X00024976.

[28]

[29]

[30]

[1]

[н. 1]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[н. 2]

[14]

[15]

[16]

[17]

[н. 3]

[20]

[21]

[22]

[23]

[н. 4]

[25]

[26]

[27]

[2]

[3]

[13]

[18]

[19]

[24]

Слике

Видео

Списи

Војни аспекти

Wikiwand in your browser!

Грађански рат у Нигерији

Слике

Видео

Списи

Војни аспекти

Wikiwand in your browser!

Види још

Напомене

Референце

Литература

Додатна литература

Спољашње везе