Инвазија Варшавског пакта на Чехословачку

У ноћи 20-21. августа 1968. године, Совјетски Савез, Бугарска, Источна Немачка, Мађарска и Пољска су извршиле инвазију на Чехословачку Социјалистичку Републику у циљу заустављања Дупчековог Прашког пролећа, реформи које су водиле ка политичкој либерализацији.

Инвазија Варшавског пакта на Чехословачку
Део Хладног рата
Совјетски тенк у пламену
Време 20. август 1968. — 20. септембар 1968. Место Чехословачка Исход Московски протокол, совјетско војно присуство до 1991.
Сукобљене стране
Варшавски пакт  Совјетски Савез Бугарска  Источна Немачка Мађарска Пољска	Чехословачка Дипломатска подршка:  Румунија[1]  СФРЈ[2] НРА
Команданти и вође
Леонид Брежњев Иван Павловски Андреј Гречко	Лудвик Свобода Мартин Дзур
Јачина
Почетна фаза 250.000 војника(20 дивизија)[3], 2.000 тенкова[4] 800 авиона[5] Финална фаза 500.000 војника[6] 6.300 тенкова и оклопних транспортера[7]	235.000 војника (18 дивизија)[3], 2.500-3.000 тенкова[4] 250 авиона[5]
Жртве и губици
96 погинулих Пољска 10 погинулих[8] 4 погинулих 2 погинулих	72-108 погинулих, преко 500 рањених. Углавном цивили.

У операцији која је носила кодно име Дунав је учествовало између 175.000 и 500.000 војника.^[9] Око 500 Чеха и Словака је повређено, а 108 погинуло у инвазији.^[10] Инвазија је успешно зауставила реформе које су спровођене у циљу либерализације и ојачала је управу Комунистичке партије Чехословачке. Спољашња политика Совјетског Савеза током овог периода је позната као Брежњевљева доктрина.^[11]

Прашко пролеће

На челу Комунистичке партије Чехословачке је постављен Александер Дупчек у јануару 1968. године. Овај политичар је увео знатне промене у политици и власти. Створио је већу медијску слободу и полако се удаљавао од политике какву је наметала совјетска Русија. Реформе које је он спроводио биле су назване социјализам с људским лицем или познатије као Прашко пролеће. Ослабљене везе са Совјетским Савезом су донеле страх код Руса. Бојали су се отцепљења Чехословачке од Совјета. Изостављање из Савеза би значило и изостављање из Варшавског пакта.

Састанци са совјетским лидерима

Дупчек је одржао неколико састанака са Совјетима у пролеће исте године. Он је стајао иза тога да његова држава не жели да мења своју политику нити жели да раскине односе са Совјетским Савезом. Међутим, лидери Совјетског Савеза су сумњали у оданост Чехословачке. Мислили су да је то почетак стварања демократије у земљи. Одлучујући састанак Дупчека и Брежњева се догодио на железничкој станици у граду Чјерна на Тиси. Комунистичке партије Чехословачке је изразила своју лојалност и жељу да спречи било какво стварање социјал-демократске партије у земљи. Лидери Совјетског Савеза су то отпоздравили склањањем њихових трупа са чехословачке територије. Дупчек одмах после овог састанка прима у посету југословенског председника Тита и румунског председника Чаушескуа.^[12]

Слом Прашког пролећа и почетак инвазије на Чехословачку

Удружене снаге Варшавског Пакта, односно земље Источног блока су одлучиле да нападну Чехословачку у ноћи између 20. и 21. августа 1968. године. Бугарска, Пољска, Мађарска и Источна Немачка су заједно са Совјетским Савезом послале око шесто хиљада војника и пет хиљада тенкова на чехословачке територије. Румунија иако је била део Источног блока, одбила је да учествује у овом ратном походу. Инвазија је почела тачно у 23 часа.^[13] Плански је окупиран Аеродром Вацлава Хавела Праг. На тај начин је олакшан долазак авиона из Москве. Првим летовима су слетели војници у цивилу који су обезбедили аеродром за веће авионе који су превозили лаке тенкове и другу артиљерију. На улицама, окупатори нису наишли на знаке отпора међу грађанима. Противили су се овој инвазији али их је власт позвала да мирују и да буду пасивни током напада. На тај начин су Совјети са лакоћом ушли у Чехословачку. Ујутру су власти издале проглас у коме се наводи како лидери нису знали ништа о нападу.^[14]

После инвазије

Из Чехословачке су пребачени у Москву сви водећи политичари. Вођени су разговори око политике саме земље и њеном опхођењу према Совјетима. Чехословаци су били пред "свршеним чином" и потписан је Московски протокол. Споразум је захтевао управљање чехословачком војском од стране Совјета, сузбијање опозиционих партија, увођење цензуре и стационирање совјетских војника у неколико делова земље. Тај споразум су потписали Дупчек и Лудвик Свобода.

Александер Дупчек је смењен са места премијера 17. априла 1969. године.^[15] Заменио га је Густав Хусак. За разлику од прошлог премијера, Хусак је поништио све реформе Прашког пролећа и протерао из владе све либералне чланове.

Референце

1. Conflicted Memories: Europeanizing Contemporary Histories, edited by Konrad H. Jarausch, Thomas Lindenberger. стр. 43
2. „Back to the Business of Reform”. Time Magazine. 16. 08. 1968. Архивирано из оригинала 24. 06. 2013. г. Приступљено 27. 04. 2010.
3. A Look Back … The Prague Spring & the Soviet Invasion of Czechoslovakia Архивирано на сајту (29. април 2017). Central Intelligence Agency. Retrieved on 11 June 2016.
4. Washington Post, (Final Edition), 21 August 1998, (Page A11)
5. http://armada.vojenstvi.cz - Střední skupina sovětských vojsk v Československu
6. Soviet Invasion of Czechoslovakia. Globalsecurity.org. Retrieved on 23 June 2011.
7. Invaze vojsk Varšavské smlouvy do Československa 21. srpna 1968. armyweb.cz. Retrieved on 11 June 2016.
8. Skomra, Sławomir. „Brali udział w inwazji na Czechosłowację. Kombatanci?” (на језику: Polish). Agora SA. Архивирано из оригинала 27. 09. 2013. г. Приступљено 21. 09. 2013.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
9. Совјетска инвазија на Чехословачку, Приступљено 8. 4. 2013.
10. Жртве окупације Приступљено 7.5.2015.
11. Chafetz 1993
12. Састанак Тита и Дупчека Архивирано на сајту (18. мај 2015) Приступљено 7.5.2015.
13. Инвазија на Чехословачку 1968. Приступљено 7.5.2015.
14. Проглас народу Чехословачке Архивирано на сајту (18. мај 2015) Приступљено 7.5.2015.
15. О Дупчеку Приступљено 7.5.2015.

Литература

• Kieran, Williams (2009). „Civil Resistance in Czechoslovakia: From Soviet Invasion to "Velvet Revolution", 1968-89”. Ур.: Roberts, Adam; Ash; Timothy Garton. Civil Resistance and Power Politics: The Expereience of Non-violent Action from Gandhi to the Present. стр. 110—26. ISBN 978-0-19-955201-6.
• Chafetz, Glenn (1993). Gorbachev, Reform, and the Brezhnev Doctrine: Soviet Policy Toward Eastern Europe, 1985-1990. Praeger Publishers. ISBN 978-0-275-94484-1.

Спољашње везе

• Август 1968. - Жртве окупације страна посвећена документовању инвазије, Институт за проучавање тоталитарног режима.