From Wikipedia, the free encyclopedia
Говедина је назив за месо добијено од говеда, нарочито од краве. Говедина је месо добијено од 14 до 16 месеци старог говеда које је тешко од 450 до 500 килограма[1]. Месо млађих говеда се назива јунетина, а још млађих телетина[1]. Говедина спада у црвена меса[1].
Говедина се по квалитету може сврстати у категорије. Постоје следеће категорије[1]:
Људи су јели месо говеда од праисторије; неке од најранијих познатих пећинских слика, попут оних из Ласка, приказују говеда у сценама лова.[2] Људи су припитомили стоку да би обезбедили лак приступ говедини, млеку и кожи.[3] Говеда су припитомљена најмање два пута током еволуционе историје. Први догађај припитомљавања догодио се пре око 10.500 година са еволуцијом . Други је био новији, пре око 7.000 година, са еволуцијом у долини Инда. Постоји могуће треће припитомљавање пре чак 8.500 година, са потенцијалном трећом врстом која је настала у Африци.[4] Већина говеда је пореклом из Старог света, са изузетком хибрида бизона, који потичу из Америке. Примери укључују Вагиу из Јапана, Анколе-Ватуси из Египта и дугороге Зебуе са Индијског потконтинента.[5]
У Сједињеним Државама, раст пословања са говедином је углавном био последица експанзије на југозападу. Након стицања травњака током Мексичко-америчког рата 1848. године, а касније и протеривања Индијанаца из равница Средњег запада, почела је америчка сточарска индустрија, почевши првенствено од припитомљавања дивљег дугорогог говеда. Чикаго и Њујорк су први имали користи од овог развоја у својим коралима и на својим месним тржиштима.[6]
Говеда се узгајају и исхрањују на различите начине, укључујући товилишта, слободни узгој, ранчеве, испашу и интензиван узгој животиња. Операције концентрисане исхране животиња (), које се обично називају фабричким фармама, обично се користе за задовољење потражње за производњом говедине. постројења снабдевају 70,4% крава на тржишту САД и 99% целокупног меса у снабдевању Сједињених Држава.[7] говеда такође могу бити извор контаминације E. coli у снабдевању храном[8] због преваленције стајњака у . Ове контаминације укључују један сој, , који може бити токсичан за људе, јер говеда обично држе овај сој у свом систему за варење.[9] Још једна последица нехигијенских услова које стварају затворени системи високе густине је повећана употреба антибиотика у циљу превенције болести.[10] Анализа FDA података о продаји од стране Савета за одбрану природних ресурса открила је да је 42% медицински важних антибиотика у САД било на стоци, што представља забринутост у вези са развојем бактерија отпорних на антибиотике.[11]
Типови хране | Емисије гасова стаклене баште ( по протеина) |
---|---|
Месо преживара | 62 |
Рециркулирајућа аквакултура | 30 |
Мрежни риболов | 26 |
Нерециркулацијска аквакултура | 12 |
Свињетина | 10 |
Живина | 10 |
Млечни производи | 9,1 |
Безмрежни риболов | 8,6 |
Јаја | 6,8 |
Скробни корени | 1,7 |
Пшеница | 1,2 |
Кукуруз | 1,2 |
Махунарке | 0,25 |
Типови хране | Коришћење земљишта (2 годишње на 100 протеина) |
---|---|
Јагњетина и овчетина | 185 |
Говедина | 164 |
Сир | 41 |
Свињетина | 11 |
Живина | 7,1 |
Јаја | 5,7 |
Узгајана риба | 3,7 |
Кикирики | 3,5 |
Грашак | 3,4 |
Тофу | 2,2 |
Конзумација говеђег меса представља бројне претње природном окружењу. Од свих пољопривредних производа, говеђе месо захтева највише земље и воде, а његова производња доводи до највеће количине емисије гасова стаклене баште (),[14] загађења ваздуха и воде.[15] Једна студија из 2021. збројила је емисије стакленичких плинова из читавог животног циклуса, укључујући производњу, транспорт и потрошњу, и процијенила да је говеђе месо допринијело око 4 милијарде тона (9%) антропогених гасова стаклене баште у 2010. години.[16]:728 Популације говеда пасу около око 26% свог копна на Земљи, не укључујући велика пољопривредна поља која се користе за узгој сточне хране.[17][18] Према FAO, „крчење шума изазвано узгојем је један од главних узрока губитка неких јединствених биљних и животињских врста у тропским кишним шумама Централне и Јужне Америке, као и ослобађања угљеника у атмосферу.“[19] Говедина је такође примарни покретач крчења шума у Амазонији, при чему се око 80% све претворене земље користи за узгој стоке.[20][21][22] Око 91% амазонске земље искрчених шума од 1970. године је претворено у сточарске ранчеве.[17][23] Око 41% глобалног крчења шума од 2005. до 2013. приписује се експанзији производње говедине.[24] Ово је због већег односа нето енергије добити и нето енергије одржавања где је унос енергије који се може метаболизовати већи.[25] Потребно је седам фунти хране за производњу фунте говедине (живе тежине), у поређењу са више од три фунте за фунту свињетине и мање од две фунте за фунту пилетине.[26] Међутим, претпоставке о квалитету хране су имплицитне у таквим генерализацијама. На пример, производња фунте живе тежине говеда може захтевати између 4 и 5 фунти хране са високим садржајем протеина и метаболизма енергије, или више од 20 фунти сточне хране много нижег квалитета.[25] Једноставна замена говедине са сојиним зрном (уобичајени извор хране за стоку) у исхрани Американаца би, према једној процени, резултирала постизањем између 46 и 74 одсто смањења потребних за постизање циљева Сједињених Држава за емисију гасова стаклене баште за 2020. као што су заветовано 2009. године.[27] Једно испитивање из 2021. закључило је да би исхрана стоке са 3% исхране морске траве могла да смањити компоненту метана у њиховим емисијама за 80%.[28][29]
Неки научници тврде да потражња за говедином доприноси значајном губитку биодиверзитета, јер је значајан покретач крчења шума и уништавања станишта; Станишта богата врстама, као што су значајни делови амазонског региона, претварају се у пољопривредnе површине за производњу меса.[30][31][32] Глобални извештај о процени биодиверзитета и екосистемских услуга за 2019. такође се слаже да индустрија говедине игра значајну улогу у губитку биодиверзитета.[33][34] Око 25% до скоро 40% глобалне површине земљишта се користи за узгој стоке, углавном говеда.[33][35]
Неке врсте говедине могу добити посебне сертификате или ознаке на основу критеријума укључујући њихову расу (Цертификована Ангус говедина,[36] Цертификована Херефорд говедина), порекло (Кобе говедина,[37] Авила месо, Белгијско плаво[38]) или начин на који се стока третира, храни или коље (органска, храњена травом, кошер или халал говедина[39]). Неке земље регулишу маркетинг и продају говеђег меса посматрајући критеријуме након клања и класификујући посматрани квалитет меса.
Године 2018, Сједињене Државе, Бразил и Кина су произвели највише говедине са 12,22 милиона тона, 9,9 милиона тона и 6,46 милиона тона респективно.[40] Прве 3 земље извознице говедине у 2019. биле су Аустралија (14,8% укупног извоза), Сједињене Америчке Државе (13,4% укупног извоза) и Бразил (12,6% укупног извоза).[41] Производња говедине је такође важна за привреде Јапана, Аргентине, Уругваја, Канаде, Парагваја, Мексика, Белорусије и Никарагве.
Пет највећих земаља извозница говеда и говеда (2016). Извоз говедине, укључујући бивоље месо, у метричким тонама (2016).[42]
Ранг | Земља | 2016 | % света |
---|---|---|---|
1 | Бразил | 1.850.000 | 19,60% |
2 | Индија | 1.850.000 | 19,60% |
3 | Аустралија | 1.385.000 | 14,67% |
4 | Сједињене Државе | 1.120.000 | 11,87% |
5 | Нови Зеланд | 580.000 | 6,14% |
Десет највећих земаља произвођача говеда и говедине (2009, 2010)[43]
Продукција говедине (1000 метричких тона ) (2009)
Ранг | Земља | 2009 | 2010 | %Промене |
---|---|---|---|---|
1 | Сједињене Државе | 11.889 | 11.789 | −0,8% |
2 | Бразил | 8.935 | 9.300 | 4% |
3 | ЕУ-27 | 7.970 | 7.920 | −0,6% |
4 | Кина | 5.764 | 5.550 | −4% |
5 | Аргентина | 3.400 | 2.800 | −18% |
6 | Индија | 2.610 | 2.760 | 6% |
7 | Аустралија | 2.100 | 2.075 | −1% |
8 | Мексико | 1.700 | 1.735 | 2% |
9 | Русија | 1.285 | 1.260 | −2% |
10 | Пакистан | 1.226 | 1.250 | 2% |
Национална стада говеда (по 1000 глава)
Ранг | Земља | 2009 | 2010 | %Промене |
---|---|---|---|---|
1 | Индија | 57.960 | 58.300 | 0,6% |
2 | Бразил | 49.150 | 49.400 | 0,5% |
3 | Кина | 42.572 | 41.000 | −4% |
4 | Сједињене Државе | 35.819 | 35.300 | −1,4% |
5 | ЕУ-27 | 30.400 | 30.150 | −0,8% |
6 | Аргентина | 12.300 | 13.200 | 7% |
7 | Аустралија | 9.213 | 10.158 | 10% |
8 | Русија | 7.010 | 6.970 | −0,6% |
9 | Мексико | 6.775 | 6.797 | 0,3% |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.