Геостационарна орбита
From Wikipedia, the free encyclopedia
Геостационарна орбита је специјални случај геосинхроне орбите. То је кружна орбита око планете Земље са инклинацијом 0° (тело је изнад Земљиног екватора) и при чему је период орбите тела једнак сидеричком периоду ротације планете Земље. Тело на оваквој орбити за посматрача на Земљи ће стално имати исти положај на небу, тј. његове координате у хоризонтском координатном систему су константне.[1]
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/50/Geostationaryjava3D.gif)
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Geosats_compilation.jpg/640px-Geosats_compilation.jpg)
Велика полуоса геостационарних орбита износи 42.164 (напомена да се рачуна од центра Земље). Велики број вештачких сателита, најчешће телекомуникационих и навигационих, се налази на оваквој орбити.[1] Овакву орбиту је први предложио Херман Поточник 1929. године у свом делу . Касније је Артур Кларк, 1945. године, у свом делу такође описао ову врсту путање око Земље. Понекад се у његову част ова врста орбита назива Кларкова орбита.