Вештачки сателит
предмет који је човек направио и који је стављен у орбиту / From Wikipedia, the free encyclopedia
Сателит (од лат. , генитив : пратилац, помоћник) вештачка је творевина која кружи у орбити око Земље. Она је направљена да послужи људима за разне потребе. Већином се користи за телекомуникацију или осматрање, мада је распрострањена и војна употреба. Први вештачки сателит био је руски сателит Спутњик, лансиран 4. октобра 1957. године у част годишњице Октобарске револуције. Тренутно око Земље орбитира више од 5000 сателита који функционишу и још толико тела људског порекла која немају никакву функцију (стари сателити, разни делови ракета и остао свемирски отпад).[1] Постоје вештачки сателити који су у орбити око Сунца, или других планета, а чак постоје сателити који напуштају Сунчев систем и одлазе у међузвездани простор.[2] Постоји разне врсте сателита подељених по намени: телекомуникациони, метеоролошки, астрономски, навигациони, минијатурни, сателити за посматрање планете, војни сателити, и свемирске станице.
- За остале употребе, погледајте Сателит (вишезначна одредница)
Да би тело постало сателитом, лансира се помоћу ракете носача, ракетоплана или другог погонскога система, при чем оно постиже одговарајућу космичку брзину, која му омогућава да се без даљњег погона креће сталном путањом све док га судари с честицама прашине или плинова не успоре. Путања сателита се подешава (коригује) уз помоћ ракетних мотора, те од залиха горива зависи радни век сателита (од неколико дана до више десетака година). Историја вештачких сателита поклапа се с историјом астронаутике, те је тако руски сателит Спутњик 1 био прво људском руком израђено тело у свемиру.[3]