руски теолог и историчар From Wikipedia, the free encyclopedia
Георгије Флоровски (рус. ; Одеса, 9. септембар 1893 — Принстон, 11. август 1979) био је руски православни теолог и историчар хришћанске мисли, водећа личност оспораваног Екуменистичког покрета у Хришћанству и тумач руске филологије.
Георгије Флоровски | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 9. септембар 1893. |
| Место рођења | Одеса, Руска Империја |
| Датум смрти | 11. август 1979. (85 год.) |
| Место смрти | Принстон, САД |
Георгије Флоровски се родио у Одеси, у тадашњој императорској Русији,[1] у једном периоду у коме је цветао образовни оглед царског двора који је изнедрио многе значајне личности у светској књижевности, сликарству, музици, медицини и уметности. Његов отац био је директор Богословске Академије и настојатељ Храма Преображења, док је његова мајка, Клаудија била ћерка професора хебрејског и грчког језика. Први научни рад Флоровског имао је наслов Рефлексно лучење пљувачке, издат је под менторством једног од ученика Павлова, и објављен је на енглеском 1917. године у последњем Билтену Царске Академије Наука.
Флоровски је 1920. године са родитељима и братом Антонијем отишао из Русије и настанио се у Софији. Оставио је за собом брата Василија, хирурга, који је умро од изгладнелости, и сестру Клаудију Флоровску која је постала професор историје на Универзитету у Одеси. Године 1921. године председник Чехословачке, Томаш Масарик позвао је Флоровског и његовог брата Антонија у Праг. Тамо је Флоровски предавао филозофију права, у време када је Антоније постао професор историје на Универзитету у Прагу.
Године 1922. Георгије Флоровски се оженио Ксенијом Ивановом Симоновом и преселио се у Париз,[2] где је заједно са осталима основао Богословски Институт светог Сергија и ту предавао Патристику (1926-1948). Године 1932. године бива хиротонисан у јереја и потпада под канонску послушност цариградском патријарху.
Године 1948. прелази у САД и постаје професор Богословије при Богословском Семинару Светог Владимира[1] од (1948 до 1955) и декан од 1950. године. Од 1954. до 1965. године био је професор историје Источне Цркве на Богословском Факултету на Харварду,[2] и истовремено (1962-1965) професор-сарадник на одсеку за Славистику и на одсеку за Богословију факултета Свети крст (енгл. ) од 1955 до 1959.
Иако су предавања Флоровског на Одсеку за Славистику (на Харврдском Универзитету) била само спорадична, он је доста допринео да се образује једна генерација Американаца специјализованих за руску духовну културу. Његов велики утицај у овом раздобљу не потиче од сваког појединачног предавања, већ од времена и мисли које је посветио несвојственим круговима који су се повремено стварали око њега на Кембриџу, тј. који су прочитали његово дело Путеви руског Богословља (тада само на руском), а које је годинама представљало једну врсту забрањене књиге за обичне студенте руске духовне историје.
Године 1964. Флоровски је изабран за директора Екуменског Института који је основао папа Павле VI близу Јерусалима. Био је члан Националног савета цркава и Светског Савета цркава, као и потпредседник Националног Савета цркава (од 1954. до 1957. године).
Када је отишао са Харварда, почасни председник Флоровски је предавао од 1965. до 1972. на одсеку за Славистику Универзитета Принстон, где је кренуо да држи предавања од 1964. и био је гост-саговорник на тему Патристике на Богословском Семинару Принстон Универзитета од 1962. године, а касније наизменично после повлачења са Универзитета. Последње предавање одржао је у јесењем полугодишту 1978/79 на Богословском Семинару на Принстону.
Флоровски је у својој каријери примио велики број почасних докторских диплома од стране Универзитета св. Андреје, Бостонског, Нотр Дам, Принстона, Солунског Универзитета, Јејла, као и Богословског Семинара св. Владимира. Био је чланом или почасним чланом Атинске Академије, Америчке Академије Наука и Уметности, Британске Академије, као и братства св. Албана и св. Сергија. Без сумње велики зналац, Флоровски је током свог живота био привучен струји екуменизма,[3] на којој му многи православни замерају.
Светски познат богослов, будући да га је научно усавршавање довело до места предавача на најважнијим водећим универзитетима и колеџима у САД, умро је у Принстону, Њу Џерзи, у 86. години.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
