![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4e/Gmo_accept_map.png/640px-Gmo_accept_map.png&w=640&q=50)
Генетички модификован организам
организам коме су при узгоју методом генетског инжењеринга унети гени неког другог организма / From Wikipedia, the free encyclopedia
Генетски модификован организам (ГМО) је организам — биљни или животињски — на коме су при узгоју методом генетског инжењеринга унети гени неког другог организма.[1][2][3] Унесени ген је познат под називом трансген, због чега се овакви организми још зову и трансгени организми.[4][5] Закон о генетички модификованим организмима Републике Србије ГМО дефинише као: ”организам, осим људског, чија је генетичка основа промењена употребом технологије рекомбинантне ДНК”.[6] Најчешће генетички модификовани организми су: кукуруз, соја, уљана репа, кромпир, памук и парадајз. Европско законодавство захтева да организми који су генетички третирани буду посебно означени. Постоје захтеви удружења потрошача да се ова област боље уреди и пропишу строжи услови код коришћења ГМО. Државе код којих је обавезно означавање ГМО: Србија, Филипини, ЕУ, Швајцарска, Аустралија, Нови Зеланд, итд. Државе код који није обавезно означавање ГМО: Русија, Канада, Аргентина, Бразил итд.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4e/Gmo_accept_map.png/640px-Gmo_accept_map.png)
Генетички модификованим организмима (ГМО) је геном измењен на начин који је мало вероватно да би десио путем уобичајеног размножавања или природном рекомбинацијом постојећих гена у оквиру врсте, односно на начин који се никада не би догодио у природи. Генски конструкти којима се мења геном домаћина најчешће потичу од удаљених или сасвим несродних врста, чиме се губе границе у природном генском току измена генетичких информација. Према томе, ГМО у свом генетичком материјалу носе стабилно уграђене секвенце стране ДНК, које су присутне у једру (или у органелама) ћелија трансгене јединке и које се преносе на потомство према опћим законима наслеђивања.
Извори гена који се инкорпорирају у ДНК домаћина се налазе у биљном свету, као и међу микроорганизмима, инсектима и осталим животињама, укључујући и људе, а с обзиром на групу којој припадају, може се говорити о генетички модификованим микроорганизмима, биљкама или животињама.
Генетички модификовани организми су први пут добијени седамдесетих година 20. века. Прву медицинску примену имали у производњи људског инсулина заменивши тако, раније уобичајену, а недовољну производњу говеђег хормона. Међутим, иако је овим спречена велика фармакотерапијска несташица, генетички модификовани организми нису изазвали пажњу шире јавности, јер су на једноставан и незапажен начин уведени у медицинску, пољопривредну и свакодневну употребу. Пажњу и страховање, ГМО су привукли тек након употребе продуката крви контаминираних вирусима -а и хепатитиса Б, што је довело и до првих жртава. Нешто новији страхови су дошли са појавом епидемије „крављег лудила“. Иако ГМО истински нису били повезани са овим случајевима, у јавности се појавило зазирање (које и данас траје) од ГМО и генетичких манипулација уопште.