Врњачка Бања

Врњачка Бања је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Рашком округу. Према попису из 2022. било је 9.252 становника. Највећа је бања у Србији, као и једна од најпосећенијих туристичких дестинација у држави.

Врњачка Бања
Врњачка Бања
Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Рашки
Општина	Врњачка Бања
Становништво
— 2022.	9.252
Географске карактеристике
Координате	43° 37′ 25″ С; 20° 53′ 37″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	217
Врњачка Бања Врњачка Бања на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	36210
Позивни број	036
Регистарска ознака

Географија и клима

Минерални извор Топла Вода

Врњачка Бања је седиште општине Врњачка Бања. Налази се у централној Србији, у долини Западног Поморавља на надморској висини од 217 m, и административно припада Рашком округу. Удаљена је око 200 јужно од Београда, 25 од Краљева и 11 од Трстеника. Смештена је између планине Гоч (1216 ) и Западне Мораве. Врњачка Бања је туристичко место првог степена, центар интегралне туристичке регије, налази се на 43°37' северне географске ширине и 20°53' источне географске дужине. Бањско насеље је делом на северним обронцима планине Гоч, која припада шумском-планинском комплексу који чине Копаоник, Јастребац, Столови и Жељин, према Западној Морави и јужним обронцима Гледићхих планина.

Просторно, општина Врњачка Бања припада групи мањих општина у Србији. Обухватајући простор средњег поља Западног Поморавља, општина Врњачка Бања се налази на инфраструктурном коридору Краљево-Крушевац. Магистралним, железничким и путним правцем повезана је преко Краљева и Крушевца са свим осталим подручјима у Србији, а путем преко Гоча и непосредно са Александровцем.

Клима Врњачке Бање је умерено континентална са утицајем планинске климе. Лета су са свежим јутрима и вечерима због ветра који дува са Гоча према Западној Морави, а зиме су снеговите и без оштрих мразева. Средња годишња температура износи 10,5 °C, а средња летња 20 °C.

Минералне воде

Главни чланак: Термоминерални извори Врњачке Бање

У Врњачкој Бањи се налази седам минералних извора. То су: Топла вода, Слатина, Снежник, Језеро, Борјак, Бели извор и Врњачко врело, од којих се за терапије користе четири (Топла вода, Снежник, Језеро и Слатина ) док се воде са три извора флаширају као природне минералне воде (Вода Врњци - Борјак, Борјак 3 и Белимарковац за Елемент воду).

Врњачке минералне воде се примењују код лечења:

• шећерних болести
• стање после прележане заразне жутице
• хроничног запаљења црева и желуца
• болест жучне кесе и жучних путева
• чира у желуцу и дванаестопалачном цреву
• болест бубрежне карлице, мокраћне бешике и мокраћних путева и других болести.

Историја

Врњачка Бања има веома дугу традицију лечилишта. На врњачком топлом минералном извору у времену од II до 4. века Римљани су изградили лечилиште и опоравилиште . О томе сведоче и археолошки налази у ужем језгру римске бање, односно, базена за купање, римског извора топле минералне воде () и мноштво кованог новца који остављан у лековитом извору. Овде су на лечење и опоравак махом долазили римски легионари, као и романизована аристократија староседелаца.

По једној причи, до 18. века се у Врњцима налазила велика борова шума, која је исечена по налогу новопазарског аге, чија је жена обљубљена када је овај разапео шатор у шуми. Даље по причи, остављен је само један бор о који се, из срамоте, обесио сеоски кнез - велико стабло се могло видети у бањи 1930-тих.^[1]

Развој модерне Врњачке Бање започео је 1868. године радом Оснивачког друштва, најстарије туристичке организације на Балкану. По једној причи, прва сезона у бањи је била 1870, ординирајући доктор је био Фрања Рибникар, отац оснивача „Политике”, срески лекар у Трстенику.^[2] Између 1882. и 1887. године у Бањи је изграђен Дворац Белимарковића.

У бањи је 1935. било 28.000 пријављених гостију и преко 50.000 туриста и оних на кратком боравку, по чему је ово било најпосећеније место у Југославији.^[3] Овде постоји више вила, хотела, пансиона и гостионица саграђених крајем 19. и почетком 20. века.^[4]

• 
  Бања у међуратном периоду
• 
  Дворац Белимарковића
• 
  Чајкино брдо
• 
  Мост Даљинар
• 
  Спомен-парк Попина, Штулац

Значајне године

Мост љубави и Врњачка река

Лого Врњачке Бање у центру, 2019. година

Дом здравља „др Никола Џамић”

• 1833 - Територије на којој се налази Врњачка Бања припојене Кнежевини Србији
• 1834 - Завршена градња храма Рождества Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи
• 1835 - Сигисмунд Аугуст Волфганг барон Хердер извршио прву анализу врњачке топле минералне воде
• 1868 (1. јула по старом календару) - У Крушевцу основано Основателно фундаторско друштво кисело-вруће воде у Врњцима
• Јул 1869 - Званично отворена прва сезона у Врњачкој Бањи
• 1869 - Основана ОШ „Попински борци” Врњачка Бања
• 1875 - Сима Лозанић извршио прву потпуну анализу врњачке минералне воде
• 1883 - Врњачка Бања од Основателног фундаторског друштва кисело-вруће воде у Врњцима прешла под ингеренцију државе
• 1885 - Одређене прве границе бањског рејона
• 1892 - Генерал Јован Белимарковић изградио први водовод у Врњачкој Бањи
• 1905 - Набављена прва парна машина за производњу електричне енергије
• 1910 - Први воз прошао је кроз железничку станицу у Врњцима на прузи Сталаћ-Пожега

Парк Врњци у Врњачкој Бањи (разгледница из 1935. године).

• 9. новембар 1915 - Аустроугарска војска окупирала Врњачку Бању
• 19. октобар 1918 (стари календар) - Ослобођена Врњачка Бања
• 1929 - Изграђена модерна електрична централа
• 30. децембар 1933 - У Београду основано Друштво пријатеља Врњачке Бање
• 1941, почетком - Довршава се зграда клинике.^[5]
• 17. новембар 1941 - Почела са радом Самоуправна реална гимназија
• 14. октобар 1944 - Ослобођена Врњачка Бања од немачких окупатора
• 1955 - Врњачка Бања припала Срезу Краљево
• 1962 - Поново отворена гимназија у Врњачкој Бањи
• 2011 – основан Факултет за хотелијерство и туризам^[6]

Привреда

Врабац „Гочко“ у центру места - Маскота игара без граница 1990. године

Главна привредна грана у Врњачкој Бањи је туризам. Као једна од водећих туристичких дестинација у Србији, Врњачка Бања предњачи у увођењу иновативности у презентовању туристичких потенцијала. Врњачка Бања је једна од ретких туристичких дестинација у Србији у којој егзистира туристичка картица под називом посредством које је могуће остварити читав низ попуста при куповини роба или услуга. Картица је намењена како туристима, тако и резидентима Врњачке Бање. Међутим сем туризма за привреду Врњачке Бање битна су предузећа:

• Специјална болница Меркур - једна од водећих здравствених установа у Србији^[7]
• Бели Бор - предузеће за производњу и прераду дрвета
• Вода Врњци - предузеће за флаширање минералне воде које је са експлоатацијом минералне воде почело 1970. године.
• Интерклима - предузеће за промет, инжењеринг, пројектовање и извођење грађевинских, термо, електро, гасних и хидротехничких инсталација, уређаја и постројења
• ДЕЦО д.о.о. - предузеће за извођење електроинсталационих радова

Култура

Статуа оснивача бањског туризма Павла Мутавџића

У Врњачкој бањи се традиционално организује Фестивал филмског сценарија у Врњачкој Бањи. Једна од традиционалних манифестација је Врњачки карневал.

Догађаје из области културе на нивоу општине координише и организује Културни центар Врњачка Бања.

У бањи се налази неколико историјски и архитектонски значајних зграда, као што је Дворац Белимарковића .

На простору општине налазе се и бројне скулптуре вајара као што су: Матија Вуковић, Ернст Неизвесни, Светомир Арсић Басара, Олга Јанчић, Алина Шапошњикова, Момчило Крковић, Милија Глишић, Петар Хаџи Бошков, Франце Ротар, Богдан Богдановић, Стефан Маневски, Павле Пејовић и други.^[8]

Култура сећања и анти-фашистичка традиција се баштини у општини кроз низ јавних споменика и бисти учесника борбе против окупатора. Знаменит симбол града у овом домену културе сећања је Спомен-парк Попина.

Овде се налази Чајкино брдо.

Религија

Црква Живоносног Источника Пресвете Богородице

Црква Пресвете Богородице

На територији Врњачке Бање се налази следећи верски објекти:

• Црква Рођења Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи
• Црква Живоносног Источника Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи
• Црква Светог Саве у Грачацу
• Црква Свете Богородице у Станишинцима
• Манастир Стубал
• Капела Белимарковића у Врњачкој Бањи

Спорт

Спорт у Врњачкој Бањи је солидно развијен. Спортско рекреациони центар „Рај“ са три фудбалска терена и атлетском стазом је најзначајнији спортски објекат у Врњачкој Бањи. Сем њега у бањи се налази још и Стадион малих спортова „Коцка“ на коме се може играти кошарка, мали фудбал и рукомет. У месту постоји неколико затворених базена који се налазе у склопу хотела, док је у току лета отворен Олимпијски базен. У средишту парка се налазе и два тениска терена на шљаци. Одбојка се може играти у фискултурној сали Гимназије Врњачка Бања.

Спортски клубови

• боксерски клуб
• рукометни клуб „Гоч"
• стонотениски клуб „Гоч"
• фудбалски клуб "Гоч"
• фудбалски клуб ""
• фудбалски клуб „Врњачка Бања"
• одбојкашки клуб „Партизан 2012" Вранеши
• пливачко-ватерполо клуб „Гоч Бели Извор"
• кошаркашки клуб „Гоч Аутопревоз"
• школа кошарке „Баскет"
• тениски клуб „Гоч“
• бодибилдинг клуб „Звезда"
• шаховски клуб „Липова"
• шаховски клуб „Гоч"
• карате клуб „Гоч"
• Теквондо Клуб

Демографија

У насељу Врњачка Бања живи 8.421 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,2 година (42,6 код мушкараца и 45,6 код жена).

Ово насеље је највећим делом насељено Србима (према попису из 2011. године), а у последњем попису становништва примећен је опад у броју становника)

Демографија[9] Година Становника 1948. 2.355 1953. 3.158 1961. 4.971 1971. 6.520 1981. 9.699 1991. 9.812 9.568 2002. 9.877 10.273 2011. 10.004 2022. 9.252

Етнички састав према попису из 2002.‍[10]
Срби			9.459	95,76%
Црногорци			79	0,79%
Југословени			46	0,46%
Македонци			20	0,20%
Хрвати			19	0,19%
Мађари			15	0,15%
Роми			14	0,14%
Руси			6	0,06%
Бугари			6	0,06%
остали			8	0,08%
непознато			145	1,46%

Становништво према полу и старости^[11]

	м			ж
?	58			60
80+	93			120
75—79	122			208
70—74	244			307
65—69	337			362
60—64	280			363
55—59	184			290
50—54	318			404
45—49	410			412
40—44	340			405
35—39	306			335
30—34	255			298
25—29	272			318
20—24	349			293
15—19	306			303
10—14	308			311
5—9	251			230
0—4	204			221
Просек :	40,0			42,3

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 807 1.017 1.677 2.302 3.412 3.436 3.703

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 917 1.014 665 758 232 89 23 1 2 2 2,67

Домаћинства

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	3.874	1.044	2.521	154	126	29
Женски	4.478	895	2.537	725	299	22
УКУПНО	8.352	1.939	5.058	879	425	51

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.670	30	0	0	487
Женски	1.595	19	0	0	309
УКУПНО	3.265	49	0	0	796
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	28	76	217	172	114
Женски	17	31	280	212	50
УКУПНО	45	107	497	384	164
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	19	103	109	55	94
Женски	19	76	94	116	259
УКУПНО	38	179	203	171	353
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	84	0	0	82
Женски	58	0	0	55
УКУПНО	142	0	0	137

Становништво по делатностима које обавља

Познати Врњчани

• Љубодраг Симоновић, бивши кошаркаш, филозоф и књижевник
• Славко Бањац, певач народне музике
• Звонимир Ђукић, оснивач, гитариста и вокал групе Ван Гог
• др Душан Радић, књижевник и лекар
• Јован Миодраговић, педагог и члан главног просветног савета Краљевине Србије
• Миодраг Б. Протић, сликар и ликовни теоретичар и критичар,
• др Владета Вуковић, књижевник, професор и академик
• Милан Д. Сотировић, историчар
• Игор Гочанин, прослављени ватерполиста, освајач златне олимпијске медаље
• Милан Крчмаревић, фотограф и власник прве модерне фотографске радње
• др Драгутин Живадиновић, лекар, власник санаторијума „Др Живадиновић“ (данас хотел „Александар") и научник, нарочито активан у пољу испитивања дејства минералних вода
• др Тома Милић, лекар и власник првог модерног санаторијума „Свети Ђорђе"
• Станоје Бојовић, фотограф
• Влада Беланијан, књижевник и дугогодишњи управник народне библиотеке „Др Душан Радић"
• Драган Драшковић, историчар и вишегодишњи директор Народног музеја Краљево

Галерија

• 
  Централни део Парка у Врњачкој Бањи
• 
  Централни део Парка у Врњачкој Бањи
• 
  Возом кроз Врњачку Бању
• 
  Шеталиште у Врњачкој бањи
• 
  Споменик Александру I Карађорђевићу
• 
  Парк у оквиру комплекса извора Снежник
• 
  Зграда извора Снежник
• 
• 
• 
• 
• 
  Библиотека др Душан Радић
• 
  Извор Слатина
• 
  Извор Језеро
• 
  Извор Топла вода
• 
  Јапански врт
• 
  Јапански врт
• 
  Филмски мост „Ко то тамо пева”
• 
  Врњачка Бања
• 
  Локвањи у Врњачкој Бањи
• 
• 
  Јесен у Врњачкој Бањи
• 
  Статуа у дворишту Замка Белимарковић
• 
  Замак Белимарковић
• 
  Улаз у Замак Белимарковића

Види још

• Општина Врњачка Бања
• Термоминерални извори Врњачке Бање
• Чајкино брдо
• Гоч
• Гледићке планине
• Западна Морава
• Специјална болница Меркур

Референце

1. "Политика", 5. април 1938
2. „Политика”, 28. авг. 1921
3. "Политика", 22. април 1936
4. Ћировић, Г. (19. 6. 2022). „ВИЛЕ ЧУВАЈУ БАЊСКЕ ТАЈНЕ: Знаменитости престонице српског туризма и судбине некадашњих житеља”. Вечерње новости. Приступљено 19. 6. 2022.
5. "Политика", 5. јан. 1941
6. „Факултет за хотелијерство и туризам – О факултету”. Архивирано из оригинала 25. 10. 2015. г. Приступљено 12. 1. 2015.
7. „Merkur Vrnjačka Banja”. Приступљено 12. 1. 2017.
8. „Заборављене скулптуре Врњачке Бање”. Politika Online. Приступљено 2022-01-22.
9. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
10. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
11. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

• Званична презентација Врњачке Бање (језик: српски)
• Презентација Врњачког Карневала Архивирано на сајту (24. март 2010) (језик: српски)
• Презентација општине Врњачка Бања (језик: српски)
• Презентација Туристичке картице Врњачке Бање (језик: српски)
• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација ()
• Гугл сателитска мапа ()