![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/c/c0/Seal_Vlastimirovici_%2528Principality_of_Serbia%2529.png/640px-Seal_Vlastimirovici_%2528Principality_of_Serbia%2529.png&w=640&q=50)
Властимировићи
српска владарска династија / From Wikipedia, the free encyclopedia
Династија Властимировић (негде Вишеславићи или Војиславићи) су рана средњовековна и прва српска владарска династија о којој постоје историјске белешке, а која је владала Кнежевином Србијом од 7. дo 10. века.[1]
Властимировићи | |
---|---|
![]() Печат кнеза Стројимира, из 9. века. Представља најстарији материјални доказ о постојању српске државе на Балканском полуострву. | |
Држава | Кнежевина Србија |
Владарска титула | кнез, архонт (ἄρχων) |
Оснивач | Непознати кнез Вишеслав (први познат по имену) Властимир (по ком је династија добила име) |
Последњи владар | Часлав († 940-те/960-те) |
Владавина | 631—960. |
Националност | српска |
Вера | паганизам, касније православље |
Војислављевићи |
Један византијски спис из 10. века набраја српске земље у приморским крајевима и унутрашњости Балкана, од којих је најзначајнија Србија (Рашка). Кнежевина Србија је захватала планинске пределе између Ибра, Западне Мораве и горњег тока реке Босне, као и област Соли (Тузла). Исти спис набраја и српске земље у Приморју: Травунију, Захумље и Паганију. У вези са устанком Људевита Посавског против франачке власти, у списима се говори да су "Срби народ који држи велики део Далмације."[2]
Династија Властимировић добила је име по кнезу Властимиру (владао око 831–851), којег је признало Византијско царство, али се сматра да је успостављена са Непознатим Архонтом, који је владао за време цара Ираклија (610–641). Кнежеву власт су признавали жупани, који су управљали жупама. Углед кнеза Властимира значајно се повећао након успешног рата са Бугарима, али је снага династије опадала унутрашњим немирима и борбом за престо међу Властимировим потомцима. Ове породичне конфликте користили су и Бугари и Византинци.
Последњи владар из династије Властимировића је Часлав Клонимировић, који је успео да побегне из заточеништва у Бугарској. У опусташеној Србији је обновио власт и окупио становништво које се разбежало по околним областима услед налета Бугара. Око 950. године је погинуо у борби против Мађара, а после његове смрти, Србија је почела да слаби.
Властимировићи су владали кнежевином Србијом од 7. века до 940-их/960-их година, када су неке од српских земаља припојене Византијском царству.[3][4]