Травунија (лат. ) је српска историјска област, која је током раног средњовековног раздобља постојала као посебна удеона кнежевина у склопу српских земаља. Травунска кнежевина је током 9. и 10. века обухватала југоисточне делове данашње Херцеговине, најзападније делове данашње Црне Горе и крајњи јужни део данашње Далмације, укључујући и Конавле. Главни историјски извор за историју ове кнежевине су историографски списи византијског цара Константина VII Порфирогенита, који је Травунију описао као једну од српских области:
Земља Травуњана и Конављана је једна. Тамошњи становници воде порекло од некрштених Срба, који су ту живели од оног архонта који је пребегао цару Ираклију из некрштене Србије ... Архонти Травуније увек су били под влашћу архонта Србије.
Кратке чињенице Кнежевина Травунија, Географија ...
Затвори
Од свог самог настанка владари Травуније били су потчињени врховном кнезу (архонту) свих Срба на Балкану кнезу Србије из породице Властимировића. Смрћу Часлава Клонимировића нестаје јединствене српске државе, а српске области, међу којима је и Травунија, потпадају под византијску власт и постају њени вазали. Дукљански владар Стефан Војислав након победе над Византијом у бици код Бара 1042. године, проширује своју власт на Травунију и Захумље. Када је Дукља 1077. године постала прва српска краљевина, у њеном саставу се налазила и Травунија, која након распада Дукље улази у састав Србије под Немањићима.
- У повељи краља Стефана Радoслава Дубровчанима у титулатури се наводи: "Стефан... вѣрньі краль всѣхь рашькихь земль и тревуниискиихь..."[3]
- У повељи краља Стефана Владислава Дубровчанима у титулатури се наводи: "...Стефань Владиславь с помокию Божиовь краль всѣхь рашкихь земль и Диоклитие и Дальмацие и Тровоуние и Захльмѥ..."[4]
- Кнежевина Травунија
- Травунија у Кнежевини Србији
- Травунија у Захумљу (Хуму)
- Травунија у саставу Дукљанске државе (од 1019. — до средине XII века)
- Драгимир, кнез Травуније и Захумља (почетак XI века)
- Стефан Војислав, кнез Дукље (1034 — око 1050)
- Михаило Војислављевић, краљ Дукље (око 1050—1081)
- Константин Бодин, краљ Дукље (1081—1101)
- Доброслав II, краљ Дукље (1101—1102, 1102)
- Михаило Војислављевић, краљ Дукље (1101—1102)
- Кочапар, краљ Дукље (1102—1103)
- Владимир Војислављевић, краљ Дукље (1103—1114)
- Ђорђе Бодиновић, краљ Дукље (1114—1118, 1125—1131)
- Грубеша, краљ Дукље (1118—1125)
- Градихна, краљ Дукље (1131—1148)
- Радослав Градишнић, кнез Дукље (средина XII века)
- Деса, жупан Дукље, Травуније и Захумља (средина XII века)
- Грдеша, жупан Травуније (друга половина XII века)
- Травунија у држави Немањића (од друге половине 12. века, до средине 14. века)
- Мирослав, велики кнез Хумски (друга половина XII века)
- Растко, жупан Хумски (1191)
- Тољен, кнез Хумски (крај XII века)
- Стефан Радослав, кнез Захумља (крај XII и почетак XIII века)
- Петар, кнез Хумски (почетак XIII века)
- Тољен II, кнез Хумски (прва половина XIII века)
- Андрија, велики кнез Хумски (средина XIII века)
- Богдан, жупан Хумски (средина XIII века)
- Ђорђе, жупан Хумски (средина XIII века)
- Радослав, жупан Хумски (средина XIII века)
- Јелена Анжујска краљица Зете, Травуније, Плава и Поибарја (крај XIII века)
- Константин Немањић, кнез Захумља (почетак XIV века)
- Никола, жупан Захумља (прва половина XIV века)
- Војвода Војин (прва половина XIV века)
- Травунија у саставу Земље Војиновића (1355—1373)
- Травунија у саставу Босне (1373—1448)
- Травунија у саставу Војводства Светог Саве (Херцеговина)
Љ. Стојановић, Старе српске повеље и писма I, Београд 1929, стр. 11
С. Новаковић, Законски споменици српских држава средњег века, Београд 1912, стр. 138
Извори
- Moravcsik, Gyula, ур. (1967) [1949]. Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio (2. изд.). Washington: Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies.
- Ферјанчић, Божидар (1959). „Константин VII Порфирогенит”. Византијски извори за историју народа Југославије. 2. Београд: Византолошки институт. стр. 1—98.
- Кунчер, Драгана (2009). Gesta Regum Sclavorum. 1. Београд-Никшић: Историјски институт, Манастир Острог.
- Живковић, Тибор (2009). Gesta Regum Sclavorum. 2. Београд-Никшић: Историјски институт, Манастир Острог.
- Živković, Tibor (2012). De conversione Croatorum et Serborum: A Lost Source. Belgrade: The Institute of History.
- Живковић, Тибор (2013). De conversione Croatorum et Serborum: Изгубљени извор Константина Порфирогенита. Београд: Завод за уџбенике.
- Мијушковић, Славко, ур. (1988) [1967]. Љетопис попа Дукљанина (2. изд.). Београд: Просвета & Српска књижевна задруга.
- Pertz, Georg Heinrich, ур. (1845). Einhardi Annales. Hanover.
- Scholz, Bernhard Walter, ур. (1970). Carolingian Chronicles: Royal Frankish Annals and Nithard's Histories. University of Michigan Press.
- Thurn, Hans, ур. (1973). Ioannis Scylitzae Synopsis historiarum. Berlin-New York: De Gruyter.
- Flusin, Bernard; Cheynet, Jean-Claude, ур. (2003). John Scylitzès: Empereurs de Constantinople. Paris: Lethielleux.
- Шишић, Фердо, ур. (1928). Летопис Попа Дукљанина. Београд-Загреб: Српска краљевска академија.
- Wortley, John, ур. (2010). John Skylitzes: A Synopsis of Byzantine History, 811–1057. New York: Cambridge University Press.
Литература
- Благојевић, Милош (1983). „Преглед историјске географије средњовековне Србије”. Зборник Историјског музеја Србије. 20: 45—126.
- Благојевић, Милош (1997). Државна управа у српским средњовековним земљама. Београд: Службени лист СРЈ.
- Благојевић, Милош (2011). Српска државност у средњем веку. Београд: Српска књижевна задруга.
- Благојевић, Милош; Медаковић, Дејан (2000). Историја српске државности. 1. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Мишић, Синиша (1996). Хумска земља у средњем веку. Београд: DBR International Publishing.
- Мишић, Синиша (2014). Историјска географија српских земаља од 6. до половине 16. века. Београд: Магелан Прес.
- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
- Острогорски, Георгије (1970). Византија и Словени. Београд: Просвета.
- Đuro Tošić: Rana prošlost Travunije, Godišnjak Društva istoričara BiH 39 (1988) 42-49.
- Ђуро Тошић: Земљорадња у средњовјековној жупи Требиње, Годишњак Друштва историчара БиХ 40-41 (1989-1990) 311-316.
- Ђуро Тошић: Средњовјековна жупа Требиње (историјско-географско-топографски осврт), Прилози. Историјски институт Сарајево 24, 25/26 (1990) 65-101.
- Ђуро Тошић: Требињски крај у склопу немањићке Србије, Календар Просвјета за 1992. годину. — Сарајево, 1992, 110-127.
- Ђуро Тошић: Сточарство у средњовјековној требињској области, у: Историјски гласник 1-2 (1995) 37-50.
- Ђуро Тошић: Управа и судство у средњовјековној жупи Требиње, у: Историјски гласник 1-2 (1996) 7-17.
- Ђуро Тошић: Средњовјековни живот у требињској области : феудална средина на примјеру једне регије, у: Настава историје 3, 6 (1997) 34-39.
- Ђуро Тошић: Српске приморске земље (Зета и Травунија) у XIII веку, у: Краљ Владислав и Србија XIII века : научни скуп 15-16. новембар 2000. — Београд : Историјски институт, 2003, 63-72.
- Ђуро Тошић: Требињска област у средњем вијеку. — Београд : Историјски институт САНУ, 1998.
- Тошић, Ђуро (2005). „Требињци и Захумљани у средњовјековном Котору”. Истраживања: Филозофски факултет у Новом Саду. 16: 221—227.
- Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа.
- Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium.
- Ћирковић, Сима; Михаљчић, Раде, ур. (1999). Лексикон српског средњег века. Београд: Knowledge.
- Ћоровић, Владимир (1933). Историја Југославије. Београд: Народно дело.
- Ћоровић, Владимир (1940). Хисторија Босне. Београд: Српска краљевска академија.
- Ћоровић, Владимир (1997). Историја српског народа.
.png)
