српски адвокат From Wikipedia, the free encyclopedia
Вељко Губерина (Вргинмост, 9. септембар 1925 – Београд, 31. децембар 2015) био је истакнути српски адвокат.
Вељко Губерина | |
---|---|
Датум рођења | 9. септембар 1925. |
Место рођења | Вргинмост, Краљевина СХС |
Датум смрти | 31. децембар 2015. (90 год.) |
Место смрти | Београд, Србија |
Поље | адвокатура |
Рођен је 9. септембра 1925. године у Вргинмосту, на Кордуну,[1] од оца Николе и мајке Миле.[2] До 1941. године, живео је у Карловцу, где је завршио српску основну школу „Свети Сава“ и пет разреда гимназије. Јула месеца 1941. године, био је принуђен да са породицом пребегне у Србију, тачније у Јагодину, где је за време немачке окупације живео са мајком и сестром. Десет чланова мајчине породице побиле су усташе у глинској цркви.[2]
Године 1944. завршио је у Јагодини гимназију да би у пролеће 1945. године прешао у Београд, где је 28. августа 1945. године, ухапшен и осуђен на три године затвора због „деловања против народа и државе”, јер су код њега пронађени леци у којима се описује оставка Милана Грола[2]. Казну је извршавао у КПД Ниш, одакле је пуштен маја 1947. године (2009. је рехабилитован). Запослио се у Београду, где је живео са мајком. Пошто се није могао уписати на факултет у Београду — јер „није био подобан”[2], одлучио је да упише и заврши Правни факултет у Љубљани, као ванредни студент, дипломирајући 1951. године. После одслужења војног рока, 1953. године, започео је рад као адвокатски приправник код адвоката Милана Тадића и у Окружном суду у Београду. Адвокатску канцеларију отворио је у Београду, 1956. у Улици кнеза Милоша.[2]
Како је за време стажирања у Окружном суду био запажен као вредан, радан и амбициозан, почео је добијати одбране по службеној дужности из области младалачке делинквенције.
Синод Српске православне цркве одликовао га је 1997. Орденом Светог Саве првог степена, а 2002. председник СРЈ одликовао га је Орденом рада.[2] Био је кандидат за дописног члана САНУ на Изборној скупштини 2006. године. За почасног члана Удружења књижевника Србије је изабран 2011.[3] Од Адвокатске коморе Србије добио је 2012. Златну плакету за животно дело, за допринос унапређењу адвокатуре и њеној афирмацији у јавности.[4][2]
Био је бранилац оптужених за убиство у 700 предмета и успео је да својим знањем и адвокатском вештином ослободи 51 брањеника. Током више од 50 година активног бављења адвокатуром, Вељко Губерина се бавио кривичним правом. Још много пре данашњих реформатора, успео је да измени кривични поступак у корист окривљених и допринео је укидању вербалног деликта.[2] Као енергични присталица укидања смртне казне, био је један од оснивача "Удружења за борбу против смртне казне" 1981. године.
Кратко је ушао у политику крајем 1980-их година и био председник Народне радикалне странке обновљене 1990. године, мање од годину дана. Фебруара 1991. године престаје да се бави политиком и наставља рад као адвокат. У то време потпредседник странке био је Томислав Николић.[5]
Преминуо је у Београду 31. децембра 2015. године у 91. години живота.[6]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.