југословенски политичар From Wikipedia, the free encyclopedia
Милан Грол (Београд, 31. август/12. септембар 1876 — Београд, 3. децембар 1952) био је српски и југословенски књижевник и политичар[1], председник Демократске странке од 1940. године, дугогодишњи драматург и управник Народног позоришта у Београду.
| Милан Грол | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Милан Грол | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Датум рођења | 12. септембар 1876. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Место рођења | Београд, Кнежевина Србија | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Датум смрти | 3. децембар 1952. (76 год.) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Место смрти | Београд, ФНР Југославија | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Супружник | Љубица (ћерка Димитрија Мите Ракића) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Политичка странка | Демократска странка | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Био је министар просвете 1928−1929. године. После пуча 27. марта 1941. године постаје министар социјалне политике и народног здравља, у избеглиштву постаје министар саобраћаја 1941−1943. и потом министар иностраних послова 1943. Од 7. марта до 24. августа 1945. године потпредседник Привремене владе ДФЈ Јосипа Броза Тита.[1]
На челу Демократске странке приликом бојкота избора за Уставотворну скупштину ДФЈ 1945.
Рођен је од оца Стевана и мајке Јулке, рођене Бурмаз.[2] Дипломирао је 1899. године на Филолошко-литерарном одсеку Филозофског факултета у Београду, а потом студирао две године у Паризу књижевност и позориште.
Ради као драматург у Народном позоришту од 1903. до 1906. године, потом предаје француски језик у Првој гимназији, а 1909. године бива постављен за управника Народног позоришта у Београду[1]. У току Првог светског рата обавља дужност шефа српског Прес-бироа у Женеви. После рата се враћа на место управника Народног позоришта, где остаје све до 1924. године.[3] Тада је постављен на место подсекретара у Министарству иностраних дела, а затим и на место амбасадора Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у Турској.
За посланика у Народној скупштини Краљевине је изабран 1925. на листи Демократске странке. Три године касније постао је и министар просвете, а на тој дужности остаје до јануара 1929. године. По престанку министарског мандата организује оснивање Коларчевог народног универзитета, на чијем челу је био од оснивања до почетка Другог светског рата.
До 1943. године био члан Југословенске краљевске владе у емиграцији у Лондону, а после споразума Тито-Шубашић у марту 1945. као потпредседник ушао у Владу Демократске Федеративне Југославије у којој је био до августа исте године.
Милан Грол почиње августа 1945. године отворену борбу против комуниста својим недељним листом „Демократија“[1], али који се убрзо затвара јер су синдикати одбили да њихови чланови штампају тај лист. Демократској странци је убрзо забрањен рад, а известан број омладинаца наставља илегално да делује. Међутим, убрзо су скоро сви похапшени и послати на дугогодишње робије (међу њима и Борислав Пекић).
Милан Грол је био председник Демократске странке од 1940.[1] до 1946. године.
У браку са Љубицом (1884—1929), ћерком Мите Ракића, имао је сина Војислава (1911—1987), правника, и ћерку Милојку.[2]
Милан Грол је поред низа књижевних есеја и политичких чланака преводио с француског либрета за оперу, а написао је и књиге:[1]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
