Веб-сервер
сервер који служи садржај веб-локације клијентима / From Wikipedia, the free encyclopedia
Веб-сервер (енгл. ) је серверски софтвер или хардвер намењен покретању овог софтвера који може удовољити захтевима клијената на интернету. Веб сервер може, генерално, да садржи једну или више веб-локација. Веб сервер обрађује долазне мрежне захтеве преко ХТТП-а и неколико других повезаних мрежних протокола.
Примарна функција веб-сервера је чување, обрада и достављање веб-страница клијентима. Комуникација између клијента и сервера одвија се коришћењем протокола за пренос хипертекста (ХТТП). Достављане странице су најчешће ХТМЛ документи који поред текстуалног садржаја могу садржавати слике, табеле и скрипте.[1]
За веб-локацију са великим прометом може се користити више веб-сервера.
Кориснички агент, обично веб-прегледач или веб-претраживач, иницира комуникацију подношењем захтева за одређени ресурс помоћу ХТТП-а, а сервер одговори на садржај тог ресурса или поруку о грешци ако то не може. Ресурс је обично стварна датотека на секундарном складишту сервера, али то није нужно и зависи од начина на који је веб-сервер имплементиран.
Иако је основна функција послуживање садржаја, потпуна имплементација ХТТП-а укључује и начине примања садржаја од клијената. Ова функција се користи за слање веб-образаца, укључујући преношење датотека.
Многи генерички веб-сервери такође подржавају скриптовање на страни сервера помоћу активних страница сервера (АСП), ПХП (Хипертекст претпроцесор) или других језика скрипта. То значи да се понашање веб-сервера може скриптирати у засебним датотекама, док стварни софтвер сервера остаје непромењен. Обично се ова функција користи за динамичко генерисање ХТМЛ докумената („он-д-флај“ (у пролазу)), за разлику од враћања статичких докумената. Прва се првенствено користи за проналажење или модификацију информација из база података. Потоњи је обично много бржи и лакше се спрема у меморију, али не може испоручити динамички садржај.
Веб сервере често можете пронаћи уграђене у уређаје као што су штампачи, рутери, веб-камере и служе само локалној мрежи. Веб сервер се тада може користити као део система за надгледање или администрирање дотичног уређаја. То обично значи да на клијентском рачунару не мора бити инсталиран додатни софтвер јер је потребан само веб-прегледач (који је сада укључен у већину оперативних система).