Совјетски хемичар From Wikipedia, the free encyclopedia
Валериј Алексејевич Легасов (рус. ; 1. септембар 1936 — 27. април 1988) био је истакнути совјетски неоргански хемичар и пуноправни члан Академије наука Совјетског Савеза. Познат је као шеф комисије која је истраживала Чернобиљску катастрофу.[3]
Валериј Легасов | |
---|---|
Датум рођења | [1] 1. септембар 1936. |
Место рођења | Тула, Руска СФСР, СССР |
Датум смрти | 27. април 1988. (51 год.)[1] |
Место смрти | Москва, Руска СФСР, СССР |
Поље | Неорганска хемија |
Институција | Институт атомске енергије Курчатов[2] Московски физичко-технички институт Хемијски факултет Московског државног универзитета Ломоносов |
Легасов је рођен у Тули у породици цивилних радника 1. септембра 1936. године.[4][5][6] Средњу школу завршио је у Курску.[4] Између 1949. и 1954. године, студирао је у Школи 56 у Москви и дипломирао са златном медаљом.[4] Школа сада носи његово име и његова бронзана статуа стоји на улазу.
Дипломирао је на Факултету физичко-хемијског инжењерства на Московском институту за хемију и технологију Мендељејев.[7] Радио је као секретар Комсомолског комитета Московског института за хемијску технологију. Постдипломске студије започео је 1962. године на Департману за молекуларну физику Института атомске енергије Курчатов,[8] прво као млађи, затим као виши истраживач, а на крају и као вођа лабораторије. Своју тезу одбранио је 1967. године на Институту Курчатов, под надзором Исака Кикоина, о синтези једињења племенитих гасова и проучавању њихових својстава.[8] Диплому је добио 1967. године, а докторат из хемије 1972. године, што је значајно достигнуће за 36-годишњег научника.
Изабран је за дописног члана Академије наука Совјетског Савеза 1976. године. Од 1978. до 1983. године био је професор на Московском физичко-техничком институту. Пуноправни члан Академије наука Совјетског Савеза постао је 1981. године на Департману за физику хемију и технологију неорганских материјала. Од 1983. године до смрти радио је као шеф Департмана за радиохемију и хемијску технологију на Хемијском факултету Московског државног универзитета Ломоносов. Постао је први заменик директора за научни рад на Институту атомске енергије Курчатов.[9]
У време када се десила Чернобиљска катастрофа 26. априла 1986. године, Легасов је био први заменик директора на Институту атомске енергије Курчатов.[10] Постао је кључни члан владине комисије која је формирана да би се истражили узроци катастрофе и планирали ублажавање њених последица. Донео је најважније одлуке како би избегао понављање несреће и обавестио је владу о ситуацији у области катастрофе. Није се устручавао да разговара са колегама научницима и новинарима о сигурносним ризицима уништене електране и инсистирао је на непосредној евакуацији целокупног становништва града Припјат у близини. У августу 1986. представио је извештај совјетске делегације на посебном састанку Међународне агенције за атомску енергију у Бечу. Његов извештај је показао дубину анализе и искрености у дискусији о обиму и последицама трагедије.[11]
Дан после друге годишњице катастрофе,[3] Легасов је починио самоубиство,[12] тако што се обесио у својој канцеларији.[13] Наводно, пре него што је извршио самоубиство, снимио је аудио снимке у којима је открио раније непознате чињенице о катастрофи.[13] Према анализи снимака за Би-Би-Сијев филм Chernobyl Nuclear Disaster,[14] Легасов тврди да је због политичког притиска изоставио спомињање совјетске нуклеарне тајне у свом извештају за Међународну агенцију за нуклеарну енергију, тајну која је чак и од оператера електране крила информације о претходним несрећама и познатим проблемима са дизајном реактора. Програм је имплицирао да је његово самоубиство било барем делимично због његове узнемирености јер није причао о тим факторима у Бечу, због забране да то накнадно учини и због штете која је нанесена његовој каријери због тих покушаја.[12] У новинама Bulletin of the Atomic Scientists написано је да је Легасов постао огорчен због неуспеха власти да се суоче са манама у дизајну.[15]
Легасовљево самоубиство шокирало је совјетску нуклеарну индустрију. Проблем са дизајном контролних шипки у чернобиљском типу РБМК реактора је брзо прихваћен и промењен.[14] Председник Русије Борис Јељцин постхумно је Легасову доделио почасну титулу Хероја Руске Федерације 20. септембра 1996. године за „храброст и јунаштво” показано у његовој истрази катастрофе.[16]
Сахрањен је на гробљу Новодевичје у Москви.[17]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.