Валандово

Валандово
Валандово
Валандово; Валандово
	Валандово
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Северна Македонија
Општина	Валандово
Становништво
— 2021.	3.671
Географске карактеристике
Координате	41° 19′ 01″ С; 22° 33′ 40″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	110
	Валандово Валандово на карти Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број	2460
Позивни број	034
Регистарска ознака	VA
Веб-сајт

Валандово (мкд. ) је град у Северној Македонији, у југоисточном делу државе. Валандово је седиште истоимене општине Валандово.

Кратке чињенице ВаландовоВаландово, Административни подаци ...

Затвори

Град Валандово је смештено у југоисточном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Струмице, насеље је удаљено 20 km јужно. Валандово је раскрсница путева према Струмици или према Дојрану, или пак према магистралном путу E75 Скопље — Солун.

Рељеф: Валандово се налази у историјској области Бојмија. Валандово је смештено на јужним падинама планине Плавуш. Око насеља пружа се Ђевђелијско-Валандовско поље.

Клима: Месна клима је измењена континентална са значајним утицајем Егејског мора (жарка лета). Стога се овде гаје и типично средоземне биљке, попут маслина, смокава и шипка.

Воде: Кроз Валандово тече Анска река, која се пар километара западно улива у реку Вардар.

У близини Валандова, на брду Исар^[1], код села Марвинци, налази се важно археолошко налазиште. По многим стручњацима то би могао бити антички град Идомена. Код села Деделија налази се некропола из гвозденог доба, са тзв. „Мозаицима из Валандова“.

Становници Валандова кажу за своје место да је за време Римског царства било познато као „Мали Константинопољ“, а у средњем веку као „Место Маркових Кула“.

Валандово се први пут спомиње као насеље у документу српског цара Стефана Душана из 12. јуна — 1349. под именом 'Алавандово.^[2]

7. децембра 1899. у време Османског царства догодила се тзв. „Валандовска афера“, када је ухапшено више од 250 симпатизера ВМРО-а из места и околине због своје револуционарне делатности.

По статистици секретара Бугарске егзархије, 1905. године у Валандову је живело 560 Грка, верника Цариградске патријаршије, 312 Бугара, верника Бугарске егзархије, 285 Турака и 90 Цигана.^[3], а у том, отоманском периоду, у Валандову су радиле грчка и бугарска школа.

У Првом светском рату Борба око Валандова априла 1915. догодила се када су бугарски комити прешли преко границе са Краљевином Србијом.^[4]

Национални састав по попису из 2002. године био је:^[5]

	Број	Постотак
Укупно	4402	100%
Македонци	4.279	97,21
Турци	26
Срби	58
Роми	13
Власи	1
Бошњаци	1
остали	24

Претежна вероисповест је православље.

Поред Валандова, на планини Плавуш налази се Манастир Светог Ђорђа, чији темељи потичу од истоимене цркве из 1349. године. Доласком Турака црква је претворена у манастир градњом зидова око ње. Грађевина је доживела бројне преградње током прошлих векова.

Валандово је од 1985. године домаћин Валандовског фестивала, фестивал македонске народне музике. Од 1989. године, фестивал се одржава на отвореној позорници са 1.200 седишта, све то преноси и национална телевизија, тако да тај догађај има бројне поклонике. Валандовски фестивал, издао је до данас преко 35 плоча и аудио и видео касета.