Борилачке вјештине
различити системи борилачких вјежби и различитих техника самоодбране / From Wikipedia, the free encyclopedia
Борилачке вјештине су различити системи борилачких вјежби и различитих техника самоодбране[1], најчешће источноазијског поријекла; првенствено развијених као средство борбе без оружја. Тренутно се практикују у многим земљама, углавном у облику спортских вјежби које имају за циљ физичко и ментално побољшање.[2]
Борилачке вјештине су подијељене на утврђење области, врсте, стилове и школе. Могу бити старијег и новијег времена постанка.[3] Поред тога, различити стилови борилачких вјештина се могу подијелити на унутрашње и спољашње, које се разликују на основу тренинга тијела и рада са свијешћу. Примјер унутрашње школе је тајђићуен, а спољашње чи кунг. Такође, методе обуке се могу подијелити на унутрашње (нпр. медитација) и спољашње (макивара).[4] Као заједнички назив за све борилачке вјештине и спортове поједини савремени аутори користе назив кемпо.[5] Скуп јапански борилачких вјештина се обично назива будо.
Неке борилачке вјештине су настала као мјешавина других; нпр. теквондо, карате и аикидо — настали су као мјешавина борилачких вјештина са Окинаве,[6] кенџицуа и џијуџицуа у Јапану,[7] а субак и текен у Кореји.[8] Многе борилачке вјештине, посебно источне, изучавају и медицинске науке. То се посебно односи на кинеске борилачке вјештине, које изучавају намјештање костију, практикују чи кунг, акупунктуру, акупресуру, као и друге аспекте кинеске народне медицине.[9] Борилачке вјештине такође могу бити повезане са религијом и духовношћу. Неке од њих су основали и проширили монаси (најпознатији су монаси манастира Шаолин).
Борилачке вјештине се примјењују и у савременима оружаним снагама; нпр. методе заштите од напада ножем, које се могу наћи у књигама о мачевању, као што су и , које су написали непознати аутори, су интегрисане у систем обучавања америчке копнене војске 1942. године.[10] Неке борилачке вјештине су под утицајем власти на њих, постале спортови. Главни мотиви покушаја НР Кине да кинеске борилачке вјештине претворе у вушу спортове, које контролише посебна комисија, је чињеница да се обука у борилачким вјештинама сматра потенцијалном субверзивном појавом.[11]