Медитација је смирено стање организма са главним циљем умиривања и опуштања ума или тзв. „неразмишљања“. У религији, посебно у древним религијама Истока, духовна дисциплина и вештина концентрације на унутрашња, ментална стања, на изазивање визија, просветљења и мистичног доживљаја стапања са Богом или оностраним светом. Као техника психолошке релаксације медитација се практикује у оквиру различитих ментално-хигијенских програма који су усмерени ка неутрализацији последица стресног живота савременог човека. Најпознатији облик медитације је јога. Реч медитација долази од латинске речи meditatio, што је означавало било коју врсту физичке и интелектуалне вежбе, а касније је за ту врсту праксе почео да се употребљава термин контемплација.
Медитација је пракса у којој појединац користи технику - као што је свесност, или фокусирање ума на одређени предмет, мисао или активност - за обучавање пажње и свести, и постизање ментално јасног и емоционално мирног и стабилног стања.[1]:228–29[2]:180[3]:415[4]:107[5][6] Научници су установили да је медитацију тешко дефинисати, јер се праксе разликују и између традиција и унутар њих.
Медитација се практикује у бројним религијским традицијама. Најранији записи о медитацији (џијана) налазе се у древним хиндуистичким текстовима познатим као Веде, и медитација игра истакнуту улогу у контемплативном репертоару хиндуизма и будизма.[7] Од 19. века, азијске медитативне технике прошириле су се и на друге културе где су такође пронашле примену у недуховним контекстима, као што су посао и здравље.
У савременој психологији појам медитација има значење посебног поступка или технике којом се долази до измењеног стања свести. У оквиру јоге и зен-будизма настали су различити поступци медитације, повезани са одређеним филозофским и религиозним гледиштима. Један од најраспрострањенијих облика медитације је трансцендентална медитација. Реч је о облику јога-медитације прилагођене схватањима, карактеру и навикама човека западне цивилизације. Трансцендентална медитација не претпоставља никакво филозофско или религиозно уверење и учи се веома брзо. Поступак трансценденталне медитације у књигама није детаљно описан јер подразумева да се он мора научити усмено од учитеља. У главним цртама се састоји у константном понављању мантре и усмерености целокупне пажње на њу. Медитацијом на овај начин се доводи у стање празне или чисте свести, свести без конкретних садржаја. То стање празне свести је стање без узнемирујућих мисли због чега је могуће психичко опуштање и спокојство. Истраживања су показала да се у току трансценденталне медитације организам заиста дубоко одмара. Мишићи су опуштени, пулс умирен, крвни притисак спуштен, базални метаболизам мањи него у сну и слично.
Под ову врсту медитације спадају медитације за отварање чакри, кундалини енергију и слично.
Неке од познатијих верских групација који практикују овакве медитације су Хиндуисти[14] и Спиритуални Сатанисти.[15] Према веровањима Спиритуалних Сатаниста, технике и знања о оваквим медитацијама су човечанству дата директно од Демона, које они називају оригиналним паганским Боговима.[16]
Benson, Herbert and Miriam Z. Klipper. (2000 [1972]). The Relaxation Response. Expanded Updated edition. Harper. 0-380-81595-8
Bond, Kenneth; Ospina, Maria B.; Hooton, Nicola; Bialy, Liza; Dryden, Donna M.; Buscemi, Nina; Shannahoff-Khalsa, David; Dusek, Jeffrey; Carlson, Linda E. (2009). „Defining a complex intervention: The development of demarcation criteria for 'meditation'”. Psychology of Religion and Spirituality. 1 (2): 129—137. doi:10.1037/a0015736. (NB: Bond, Ospina et al., 2009, has substantial overlap with the full report by Ospina, Bond et al., 2007, listed below. Overlap includes the first 6 authors of this paper, and the equivalence of Table 3 on p.134 in this paper with Table B1 on p.281 in the full report)
Hayes, S. C.; Strosahl, K. D.; Wilson, K. G. (1999) Acceptance and Commitment Therapy. New York: Guilford Press.
Kutz, I; Borysenko, JZ; Benson, H (јануар 1985). „Meditation and psychotherapy: a rationale for the integration of dynamic psychotherapy, the relaxation response, and mindfulness meditation”. American Journal of Psychiatry. 142 (1): 1—8. PMID3881049. doi:10.1176/ajp.142.1.1.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Metzner, R. (2005) Psychedelic, Psychoactive and Addictive Drugs and States of Consciousness. In Mind-Altering Drugs: The Science of Subjective Experience, Chap. 2. Mitch Earlywine, ed. Oxford University Press.
MirAhmadi, As Sayed Nurjan (2005). Healing Power of Sufi Meditation. Islamic Supreme Council of America.
Nirmalananda Giri, Swami (2007) Om Yoga: Its Theory and Practice In-depth study of the classical meditation method of the Bhagavad Gita, Yoga Sutras of Patanjali, and the Upanishads.
Perez-De-Albeniz, Alberto; Holmes, Jeremy (2000). „Meditation: Concepts, Effects And Uses In Therapy”. International Journal of Psychotherapy. 5 (1): 49—58. doi:10.1080/13569080050020263.
Shapiro, Deane H. (1992). „Adverse effects of meditation: a preliminary investigation of long-term meditators”. International Journal of Psychosomatics. 39 (1–4): 62—7. PMID1428622. S2CID52203383.
Glickman, Marshall (2002). Beyond the Breath: Extraordinary Mindfulness Through Whole-Body Vipassana. 1-58290-043-4 * Goenka, S. N.. line feed character у |title= на позицији 175 (помоћ)Meditation Now: Inner Peace through Inner Wisdom, 1-928706-23-1