![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d4/%25D0%2591%25D0%25BE%25D0%25BA%25D0%25B0_%25D0%259A%25D0%25BE%25D1%2582%25D0%25BE%25D1%2580%25D1%2581%25D0%25BA%25D0%25B0_%25D0%25BD%25D0%25BE%25D1%259B%25D1%2583.jpg/640px-%25D0%2591%25D0%25BE%25D0%25BA%25D0%25B0_%25D0%259A%25D0%25BE%25D1%2582%25D0%25BE%25D1%2580%25D1%2581%25D0%25BA%25D0%25B0_%25D0%25BD%25D0%25BE%25D1%259B%25D1%2583.jpg&w=640&q=50)
Бока которска
залив у Јадранском мору / From Wikipedia, the free encyclopedia
Бока которска (вен. ), или скраћено Бока, историјска је и географска област у данашњој Црној Гори. Као географска област, Бока је дефинисана положајем Бококоторског залива, који се убраја међу највеће заливе на источним обалама Јадранског мора. Залив има специфичну структуру и састоји се од неколико цјелина, почевши од Херцегновског залива, који се сужава у Кумборски теснац, кроз који се потом улази у Тиватски залив, а затим се кроз пролаз Вериге улази у Рисански залив, на који се наставља Которски залив. Бококоторски залив залази дубоко у копно, а његов шири простор је омеђен планинских масивима Ловћена и Орјена. Улаз у залив затварају два полуострва, Луштица са југоисточне и Превлака са сјеверозападне стране.[1]
Бока которска | |
---|---|
![]() Поглед на Боку которску | |
![]() | |
Држава | ![]() |
Историјски регион | ![]() |
Општине | Котор, Херцег Нови, Тиват |
Површина | |
• Укупно | 616 km2 (238 sq mi) |
Становништво | |
• Укупно | 67,496 |
Демоним(и) | Бокељ (мушки) Бокељка (женски) |
Светска баштина Унеска | |
Критеријум | Културно: i, ii, iii, iv |
Референца | 125 |
Упис | 1979 (3. седница) |
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/d/d6/Stari_grb_kotora.png/200px-Stari_grb_kotora.png)
Као историјска област, Бока представља посебну цјелину чији је просторни опсег у појединим раздобљима био шири од географског подручја које је дефинисано непосредним приобаљем самог Бококоторског залива. По том основу, са историјом уже Боке блиско су повезане и историје околних приморских области, почевши од Грбља са Будвом на југоистоку, до Конавала са Цавтатом за сјеверозападу. Традиционалној подјели, прошлост Боке се дјели на четири историјска раздобља: античко, срдњовјековно, нововјековно и савремено. Током античког периода, на подручју Боке су успостављене грчке колоније, а шира област је била настањена илирским племенима, која су потпала под власт Старог Рима. Бока је у средњи вијек ушла као дио Византијског царства.
Почетком 7. вијека, на шири простор Боке се досељавају српска племена, након чега настају и прве кнежевине: Дукља на југоистоку и Травунија са Конавлима на сјеверозападу. Крајем 12. вијека, Бока постаје саставни дио српске државе Немањића, а потом се на тим просторима смјењују власти Балшића, Котроманића, Српске деспотовине и Косача. Током 15. вијека, Бока постепено потпада под власт Млетачке републике, а дио области су током 16. и 17. вијека држали и Турци, који су потом протерани од стране Млечана, након чега је област Боке добила своје препознатљиве историјске границе. Почевши од 1797. године, у Боки се смјењују разне власти: хабзбуршка, руска, француска и поново аустријска, од 1814. године. Ова област, чији је званични назив гласио: Которско господство ( ), остала је под аустријском влашћу све до 1918. године.
Након Првог свјетског рата, Бока је ушла у састав новостворене југословенске државе, а након Другог свјетског рата прикључена је југословенској федералној јединици Црној Гори, тако да се од 2006. године налази у саставу Црне Горе као самосталне и независне државе.