Боинг 767
From Wikipedia, the free encyclopedia
Боинг 767 (енгл. ) је широкотрупни, двомоторни путнички авион који производи фирма Боинг. Тренутно се авион производи само у теретној варијанти и као танкер, док је производња путничке верзије окончана. Овај авион је био први Боингов широкотрупни авион који је имао стаклену пилотску кабину и којим су могла да управљају два члана. Авион користи двопроточне турбомлазне моторе има конвенционални реп и аеропрофилна крила, која смањују отпор ваздуха у лету. Боинг 767 може да понесе од 181 до 375 путника и долет од 7,130 до 11,825 km, зависно од верзије. Боинг 767 је развијен у исто време као и Боинг 757, па зато оба авиона имају велике сличности, што омогућава да посада са једног може управљати и другим авионом уз мању обуку.
Боинг 767 () | ||
---|---|---|
Општи подаци | ||
Намена | Цивилни путнички авион | |
Посада | 2 члана | |
Број путника | 181-290 | |
Произвођач | Боинг | |
Пробни лет | 26. септембар 1981. | |
Уведен у употребу | 8. септембар 1982. за Јунајтед ерлајнс | |
Број примерака | До јула 2012 је направљено 1.030 комада. | |
Димензије | ||
Дужина | 48,5 | |
Висина | 5,41 | |
Распон крила | 47,6 | |
Површина крила | 283,3 ² | |
Маса | ||
Празан | 80,130 | |
Нормална полетна | 142,880 | |
Погон | ||
Број мотора | 2 | |
Физичке особине | ||
Турбомлазни мотор | Прат & Витни ЈТ9Д Прат & Витни ПВ4000 Џенерал Електрик ЦФ6 | |
Потисак ТММ-а | 2 х 222 kN | |
Перформансе | ||
Макс. брзина на опт. | 960 | |
Економска брзина | 870 | |
Долет | 7.300 | |
Плафон лета | 11.000 | |
Портал Ваздухопловство |
У путничком варијанти Боинг 767 се производио у 3 дужине трупа. Првобитна верзија 767-200 је ушла у комецијалну употребу 1982. затим је настала верзија 767-300 која је полетела 1986. а за њом верзија 767-400ER (енгл. ) са продуженим долетом, која је полетела 2000. године. Боинг 767-200ER и 767-300ER су ушли у комерцијалну употребу 1984. и 1988. док је теретна верзија полетела 1995. Од верзија -200 и -300 развијене су нове верзије, као што су: Боинг Е-767, који је коришћен за присмотру, за њим су развијени Боинг KC-767 и Боинг KC-46, који су коришћени за допуњавање резервоара војних авиона у ваздуху и развијене су верзије које су коришћене за ВИП транспорт.
Мотори које авион користи су: Џенерал Електрик ЦФ6, Прат & Витни ЈТ9Д, Прат & Витни ПВ4000 и Ролс-Ројс РБ211. Ови мотори су двопроточни турбомлазни мотори.
Боинг 767-200 је први пут полетео 1982. за авио-компанију Јунајтед ерлајнс. Авион је најчешће коришћен на летовима у САД. На летовима се показала велика поузданост двомоторног авиона. Боинг 767 је био први двомоторни авион који је 1985. добио регулационо одобрење за прекоокеанске летове. Након тога авион је коришћен на доста интерконтиненталних рута. Боинг је отпочео развој нове верзије са већим капацитетом 1986. али је касније тај пројекат постао Боинг 777, већи двомоторни авион. Током деведесетих Боинг 767 је био најчешће коришћени авион на летовима између Северне Америке и Европе.
Од априла 2012. Боинг 767 је добио укупно 1 090 поруџбина од 71 авио-компаније, од којих су 1 023 примерка испоручена. У јулу 2011.[1] 837 примерка су и даље летела за разне авио-компаније. Највише произвођена верзија је била верзија -300ER, са 552 примерка. Делта ерлајнс је највећи оператер са 94 авиона у својој флоти.
Конкурентни авиони Боинга 767 су: Ербас А300, Ербас А310 и Ербас А330-200, док је наследник Боинг 787, који је први пут полетео у октобру 2011. за авио-компанију Ол нипон ервејз.