Биновац

Биновац је насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2022. има 357 становника (према попису из 2011. било је 428 становника).^[1] У селу се налази основна школа „Илија Милосављевић Коларац“.

Биновац
Месна заједница у Биновцу
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Подунавски
Град	Смедерево
Становништво
— 2022.	357
Географске карактеристике
Координате	44° 34′ 14″ С; 20° 52′ 08″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	126
Биновац Биновац на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	026
Регистарска ознака

Историја

Биновац се налази југозападно од варошице Колара, у њеној непосредној близини. Судећи по топониму Манастириште који се налази северозападно од села, а где је по предању био манастир кога су Турци до темеља срушили, може се претпоставити да је овде и раније било насеље. Али о томе нема података, као што нема ни сигурних података о оснивању данашњег насеља. Први подаци о Биновцу постоје с почетка 19. века. У арачким списковима спомиње се Биновац који је имао 1818. године 15 кућа, а 1822. 18 кућа. Године 1846. село је имало 30 кућа, а по попису из 1921. г. Биновац је имао 109 кућа са 667 становника.

По предању, први колац су ударили у селу преци Делијокића (који данас имају разна презимена), непознатог порекла, досељени крајем 18. или почетком 19. века. У то време и нешто касније доселиле су се породице пореклом са Косова, из Рашке, Накучана, Старог Влаха, Црне Горе, Груже и Лепенице. У старе породице рачунају се и Суботићи (данас са разним презименима) чији је предак дошао из космајског Рајковца, затим Калаџићи (са разним презименима) старином из старог Влаха.

Биновац је до 1896. г. чинио једну општину са суседним Суводолом, када се одвојио и образовао самосталну општину. (подаци крајем 1921. године).^{[2] [3]}

Демографија

У насељу Биновац живи 370 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,4 година (44,3 код мушкараца и 46,5 код жена). У насељу има 90 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,75.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[4] Година Становника 1948. 827 1953. 857 1961. 848 1971. 769 1981. 732 1991. 720 644 2002. 444 514 2011. 428 2022. 357

Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби			431	97,07%
Роми			12	2,70%
Муслимани			1	0,22%
непознато			0	0,0%

Становништво према полу и старости^[6]

	м			ж
?	0			0
80+	3			8
75—79	8			12
70—74	17			14
65—69	15			14
60—64	12			23
55—59	12			10
50—54	15			12
45—49	20			16
40—44	22			13
35—39	15			14
30—34	6			12
25—29	11			11
20—24	16			12
15—19	15			16
10—14	19			17
5—9	8			13
0—4	7			6
Просек :	41,7			43,0

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 157 170 190 185 181 177 136

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 34 34 12 12 20 12 10 2 0 0 3,26

Домаћинства

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	187	51	113	17	6	0
Женски	187	26	110	47	3	1
УКУПНО	374	77	223	64	9	1

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	109	67	0	0	16
Женски	52	37	0	0	4
УКУПНО	161	104	0	0	20
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	3	2	2	6
Женски	1	0	6	0	1
УКУПНО	2	3	8	2	7
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	4	1	3
Женски	0	0	0	2	1
УКУПНО	0	0	4	3	4
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	3
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	1	0	0	3

Становништво по делатностима које обавља

Референце

1. „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
2. Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница)
3. Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
4. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
5. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
6. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Коришћена Литература

• Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
• „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).

Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани

• Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Иначе Монографија Подунавске области (Панчево, 1929 г.) коју је саставио др Владимир Марган сачињена је од три дела и представља и данас једно од незаобилазних дела за проучавање Србије и Баната.

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација ()
• Гугл сателитска мапа ()
• План насеља на мапи ()