Београдске џамије
From Wikipedia, the free encyclopedia
Београдске џамије су исламске богомоље којих је у овом граду за време вишевековне владавине Османлија, било више од 50, а данас само једна.[1] Као део богатог вишевековног историјског, културног и верског наслеђа, ове исламске богомоље, иако највећим делом ишчезле, за собом су оставиле бројне материјалне и духовне трагове, јер су биле визуелни симбола развоја оријенталног Београда, у периодуу од око три века, када су њихови минарети доминирали панорамом српске престонице.[2][3][4]
У два историјска периода — половина оријенталне структуре Београда, укључујући и џамије је нестала током владавине Аустријанаца у првој половини 18. века, а друга половина — применом нове регулације у другој половини 19. века,[5][6] када је паралелно са стварања Краљевине Србије Српски народ решио да се ослободи османлијске заоставштине, и у победничкој еуфорији која је завладала у ноовооснованој Кнежевини а потом и Краљевини Србији, по окончању Српско-турски ратови или Српских ратова за независност који су вођени између 1876. и 1878. године против Османског царства од стране Кнежевине Србије и Кнежевине Црне Горе, након којих је Србија добила пуну међународно признате независности на Берлинском конгресу. Иако се са једне стране српски народ постепено ослобађао османлијске заоставштине, са друге стране и Османлије нису желеле да у српске руке оставе џамије па су оне на њихов захтев порушене највећим делом између 1863. и 1864. године. Тако су до краја 19. века у Београду порушене све џамије осим Барјакли џамије, а и она је све до обнове била у јако лошем стању.[7]
Са побољшањем српско-турских односа Краљевина Србија и гардска управа Београда, с краја 19. века пружа помоћ турском хоџи, а касније и мујезину, и у том раздобљу обновљена је Барјакли џамија.