From Wikipedia, the free encyclopedia
Бартолинијеве жлезде су парне алвеоларне жлезде величине грашка[1] које се налазе мало позади у лево и десном од отвора вагине.[2] Они луче слуз за подмазивање вагине и пандан су Кауперовим булбоуретралним жлездама код мушкараца. И, док су Бартолинијеве жлезде смештене у површинској перинеалној врећици код жена, булбоуретралне жлезде код мушкарца налазе се у дубокој перинеалној врећици. Дужина изводног канала бертолинијевих жлазда који се отварају у навикуларној јами, је 1,5 до 2,0 цм .[2]
Канали бертолинијевих жлезда су упарени и отварају се на површини вулве.
Бартолинијеве жлезде - Бартолинове жлезде - Веће вестибуларне жлезде
Бартолинове жлезде је први пут описао у 17. веку дански анатом Каспар Бартолин Млађи (1655–1738).[3][4] Неки извори своје откриће погрешно приписују његовом деди, теологу и анатому Каспару Бартолинију Старијем (1585–1629).[5]
Током ембрионалног развоја Бартолинијеве жлезде се развијају из урогениталног синуса, који поред Бартолинове жлезде, ствара и доњи део вагине и већину њеног епитела.[6]
Тело сваке Бартолинове жлезде је састављено од муцинозних ацинуса обложених једноставним стубастим епителом. Њихови еферентни канали се састоје од прелазног епитела, који се спаја у сквамозни епител док се отвори отварају у вагину.[6]
Бартолинијеве жлезде су јајоликог облика, дужине 1,5 cm и ширине 0,5 cm. Налазе се између вагине и припоја клиториса , који их делимично покрива. Изводни канал сваке жлезде дугачак је 1,5-2 cm и отвара се бочно до вагиналног отвора, у лабиохименалном жлебу / вагиналном предсобљу ) вулве.[3]
Исхрањује их крвљу спољашња пудендална артерија.[4]
Лимфна дремнажа врши се преко површинске ингвиналне и карличне ганглије.[4]
Инервацију обезбеђује пудендални живац.[4]
Бартолинове жлезде луче слуз да би обезбедиле вагинално подмазивање током сексуалног узбуђења.[4][7] Течност која благо влажи лабијални отвор вагине, служи да контакт са овим осетљивим местом на женским гениталијама учини угоднијим.[8]
Течност из Бартхолинијевих жлезда комбинује се са осталим вагиналним секретима као „течност за подмазивање“ у количини од око 6 грама дневно и садржи високе концентрације калијума и ниске концентрације натријума у односу на крвну плазму, и благо је кисела пХ од 4,7.[9]
Као и друге жлезде у телу бартхолинијеве жлезде могу да се зачепе и упале што резултира болом.[8] Ово стање је познато као бартолинитис или Бартолинова циста.[10][4] Бартолинова циста због ограничене дренажа може да се зарази и тада формира апсцес.[11]
Аденокарцином жлезде је редак, а бенигни тумори и хиперплазија су још ређи.[12] Карцином жлезде је ретка малигна болест која се јавља код 1% карцинома вулве.[3] На ово можда утиче присуства три различите врсте епителног ткива.[13] Упала Бартолинијевих жлезда може понекад бити слична цистокели.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.