![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e3/III._Ahmet.jpg/640px-III._Ahmet.jpg&w=640&q=50)
Ахмед III
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ахмед III (тур. ; 30. децембар 1673[1] — 1. јул 1736[2]), турски султан 1703—1730.[3]
![]() | Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Додавање викивеза, пребацивање у перфекат. |
Ахмед III | |
---|---|
![]() Ахмед III | |
Пуно име | Ахмед од Мехмеда |
Датум рођења | (1673-12-30)30. децембар 1673. |
Место рођења | Добруџа, Османско царство |
Датум смрти | 1. јул 1736.(1736-07-01) (62 год.) |
Место смрти | Истанбул, Османско царство |
Супружник | Rabia Sultan, Emine MihriShah, Ayşe Hanım Sultan |
Потомство | Абдул Хамид I, Мустафа III, Бајазит, Мехмет, принц Ибрахим, принц Њуман, Селим, принц Али, принц Иса, Мурат, принц Абдул Меџид, султанија Хатиџе, султанија Атике , султанија Умигулсум , султанија Зубејде , султанија Зејнеп , султанија Фатма , султанија Михримах , султанија Ајше , султанија Есма , султанија Емине , султанија Салиха |
Родитељи | Мехмед IV Еметулах Рабија Гулнуш |
Династија | Османска династија |
23. Султан Османског царства | |
Период | 1703 — 1730. |
Претходник | Мустафа II |
Наследник | Махмуд I |
Дана 23. августа 1703. године постаде Ахмед III султан Османског царства. Он је направио ред у јаничарским трупама, тако што је дао погубити више вођа јаничара. Године 1711. долази до рата са Русијом:
Цар Петар Велики је следио политику „Отварања према мору“, на северу према мору и финском подручју, а на југу према Азовском, Црном и Мраморном мору. На крају, требало је да се заузме Константинопољ.
Шведски краљ Карл XII је умарширао у Русију, након што је Цар започео једну офанзиву против швеђана. Краљ Карл XII био је поражен 1709. године код места Полтава и морао се спасити тако што је побегао и нашао заштиту код Османлија. Преко свог посланика Толстоја, Цар је захтевао да се Карл испоручи. Када се султан Ахмед III успротивио и бацио посланика у тамницу, избио је 1711. године рат са Русијом. У бици код места Прут, Петар Велики је морао признати пораз и дошло је до склапања мира у Пруту. Према мировним одредбама морао је препустити град Азов. Коначни мир закључен је уговором у Једрену 1713. године уз посредништво Енглеске, Холандије и Француске, које су тиме хтеле да спрече експанзију Русије.
Османско царство објавило је рат Венецији 1714. која је убрзо затим склопила савезништво са Аустријом. До сукоба са аустријском војском дошло је 5. августа. 1716. године код Петроварадин. У октобру исте године зазет је Темишвар, а у августу 1717. године и Београд. Након низа пораза Ахмед III пристао је на склапање мира са Аустријом и Млетачком републиком.
На мировним договорима у Пожаревцу 1718. године, Аустрија је добила гаранције на велика подручја као што су делови Влашке, Баната, Србије са Београдом и делове Босне. Са Аустријом, осим тога закључен и уговор о трговини.
Султан Ахмед III морао је за време једне побуне јаничара да да оставку у корист свог нећака Махмуда I и умире 1. јула (или 30. јуна) 1736. године. Он је показао велики интерес за тулипане и био је засадио у врту свога сараја 1200 различитих врста.