Габела

Габела је насељено место у Босни и Херцеговини, у граду Чапљина, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 2013. у насељу је живело 2.315 становника.

Габела
Панорама Габеле
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Федерација Босне и Херцеговине
Кантон	Херцеговачко-неретвански кантон
Град	Чапљина
Становништво
— 2013.	2.315
Географске карактеристике
Координате	43° 03′ 50″ С; 17° 41′ 27″ И
Временска зона	(), љети ()
Апс. висина	68
Габела Габела на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број	88306
Позивни број	036

Географија

Налази се 5 км јужно од Чапљине, на десној обали Неретве (на 68 метара надморске висине) уз руб истоименог поља, уз саму границу са Хрватском. Становништво се претежно бави пољопривредом (поврће, воће, дуван и винова лоза). Добри путеви и везе омогућиле су ангажовање дела активног становништва у Чапљини и Метковићу.

Историја

Остаци тврђаве

Име Габела итал. носи од друге половине 15. века када су трг Дријева на левој обали Неретве и град на десној обали, који су подигли Млечани после 1452. године. Убрзо је Габела пала под угарску власт, а после смрти Матије Корвина (1490) освојили су је Турци.

Године 1664. у Габели је било 150 кућа, 3 џамије, 1 текија, 2 хана и око 30 дућана, а на Неретви две наоружане галије. Најпре је као скела припадала кадилуку Невесиње, а самосталан кадилук је постала је између 1567. и 1620.

Млечани су је заузели 1693. који су габелски град у турско-млетачком рату дигли у ваздух. Пожаревачким миром 1718. Габела је поново дошла под турску власт.

До 1878. била је важно погранично место између Херцеговине и Далмације, а улогу Габеле као утврђења преузео је у овом крају град Почитељ.

После потписивања Дејтонског споразума Габела је са комплетном општином Чапљина, (32 насеља), ушла у састав Федерација Босне и Херцеговине.

Становништво

Националност[1]	1991.	1981.	1971.
Хрвати	2.046 (83,85%)	2.007 (79,70%)	1.615 (77,79%)
Срби	324 (13,27%)	377 (14,97%)	435 (20,95%)
Муслимани [а]	32 (1,31%)	38 (1,50%)	9 (0,43%)
Југословени	24 (0,98%)	90 (3,57%)	11 (0,52%)
остали и непознато	14 (0,57%)	6 (0,23%)	6 (0,28%)
Укупно	2.440	2.518	2.076

Демографија[2]
Година	Становника
1961.	1.640
1971.	2.076
1981.	2.518
1991.	2.440
2013.	2.315

Галерија

• 
  Стадион у Габели
• 
  Црква Светог Стјепана
• 
  Црква Светог Стјепана

Напомене

1. Муслимани се данас изјашњавају као Бошњаци.

Извори

• Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
• интернет — извор, „Попис по мјесним заједницама“ — https://web.archive.org/web/20090520191154/http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf

Референце

1. Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
2. Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација ()
• Гугл сателитска мапа ()