![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d1/Asterix.svg/langsr-640px-Asterix.svg.png&w=640&q=50)
Астерикс
From Wikipedia, the free encyclopedia
Астерикс (фр. ) је медијска франшиза о селу несаломивих галских ратника који путују широм света и, уз помоћ магичног напитка, боре се против Римске републике, у доба владавине Гаја Јулија Цезара, у ахисторијској причи о времену после Галског рата.[1][2] Астерикс је најпродаванији стрип у Француској (на другом мјесту је Тинтин, а на трећем је Талични Том).
Први пут се појављује 29. октобра 1959. године у стрипском часопису .[3] Аутор је Рене Госини, а илустратор Албер Удерзо.[4] До 2021. године објављено је 39 томова, а последњи је објављен у октобру 2021. Прва епизода овог стрипа носила је назив Астерикс галски јунак, а у целини је објављена 1961. године у тиражу од 6000 примјерака. Астерикс је преведен на 111 свјетских језика у укупном тиражу од око 370. 000 000 примјерака.[5] Права експанзија у Француској почиње 1965. са шестом епизодом под насловом "Астерикс и Клеопатра". Девети албум "Астерикс и Нормани" из 1966. године за два дана продат је у 1,2 милиона примерака,[6] а 29. епизода "Ружа и мач" само у Француској продана у тиражу од 7.000 000 примјерака. Поједине Астериксове авантуре су екранизоване као анимирани или играни филмови. На периферији Париза је 1989. године отворен Астериксов забавни парк.
Када су започели рад на Астериксу, дошло је до несугласица између Госинија и Удерза око тога како би требао изгледати главни јунак. Удерзо је Астерикса замишљао као огромног ратника који снагом решава проблеме на које наилази. Победила је ипак Госинијева машта који је сматрао да би Астерикс требао бити симпатични, мали, лукави ратник. Њему су ипак придружили и једног великог, али мање лукавог пријатеља, као верног пратиоца. Тако је настао и Обеликс. Имена су у стрипу формирана тако што је на корен додаван наставак икс. С обзиром да су епизоде Астерикса у наредних четрдесет година преведене на преко стотину језика и дијалеката, не чуди што су имена осталих пратећих јунака различита не само од земље до земље, већ и од издавача до издавача.
Астерикс је рађен у жанру комичног историјског стрипа. Главни јунаци су Гали Астерикс, плавокоси, омалени, храбри и лукави ратник и Обеликс, огромни, приглупи, али ратник великог срца у својим препознатљивим плаво-бијелим хлачама и са риђим плетеницама. Пустоловине у којима судјелују ова два јунака временски су постављене у 50. г. п.н.е., у период у коме је према историјским изворима цијела Галија била покорена од стране Римљана. "Цијела? Не! Једно село непокорних Гала и даље се успјешно одупире освајачу." Овом уводном реченицом је почињао сваки од тридесетдевет стрип албума колико их је до данас објављено. Ово село на обали Атлантика опкољено је са четири римска утврђена логора. Становници села се одупиру најезди Римљана захваљујући чаробном напитку који им справља сеоски друид Аспириникс и који им даје надљудску снагу, тако да за њих "млатити Римљане" представља праву забаву. Обеликс је као мали упао у казан са чаробним напитком, па му он више није ни потребан (иако он стално тражи своју порцију). С друге стране, Римљани патролирање у близини галског села доживљавају као својеврсну казну јер то обично завршава гадним батинама.
Пустоловине Астерикса и Обеликса нису ограничене само на Галију, већ су њих двојица током својих авантура стизали до Египта, Британије, Грчке, Шпаније, Корзике, Швајцарске, Белгије, Њемачке, па чак и до Индије и Америке. Госини је у својим текстовима пуним сатире исмијавао карактеристике разних народа те су му многи приговарали да је расист, али он је и саме Гале приказао као све друго само не савршене људе, па се може рећи да је он исмијавао људске мане које су карактеристичне од поднебља до поднебља. Али ни појединци нису поштеђени, пошто ликови који се појављују у стрипу нису ништа друго него карикатуре стварних личности. Неке од тих личности су из приватних живота Удерза и Госинија, а већина их је из јавног живота Француске и остатка свијета, као и из културних и уметничких дела свјетске баштине. Тако можемо наићи на римског шпијуна са лицем Шона Конерија или Јевреја са лицем Грегори Пек. Појављују се и Дон Кихот, Франкенстеин, Стен Лорел и Оливер Харди, а у улози вечно насамарених пирата су главни јунаци Шарлијевог стрипа "Риђобради". У стрипу није заобиђен ни бивши предсједник Француске Жак Ширак.
Осим Астерикса и Обеликса, јунаци који су нашли стално мјесто у стрипу су сеоски старјешина Дрматорикс који врло држи до свог ауторитета, друид Аспириникс који спрема чаробни напитак, сеоски бард Тамбурикс који све иритира својим певањем, као и остали становници села од којих је сваки као живи лик, како каратерно, Госинијевом заслугом, тако и физички Удерзовом заслугом. Непријатељи Астерикса и Обеликса су на првом мјесту Римљани са Јулијем Цезаром на челу. Ту су затим и прије споменути пирати чији брод страда у готово свакој епизоди. Као непријатељи ту су и Нормани, Готи, као и Викинзи.
Након што је, 1977., Госини изненада преминуо од срчаног удара оставивши сценарио за 24. епизоду "Астерикс међу Белгијанцима", Удерзо наставља да ради сам и сценарио и цртеж. Иако je тврдиo да се његов хумор не може мјерити са Госинијем, његове епизоде не заостају за ранијим. Из поштовања према покојном пријатељу и данас наводи његово име као име сценаристе у новим епизодама. Ипак уследили су судски спорови са издавачком кућом Даргоом, у којима су Удерзо и наследници Госинија тријумфовали и преузели контролу над издаваштвом Астерикса. На крају је и Удерзо продао свој удео Хашету, што је наишло на осуду Госинијеве ћерке Силвије. Била је озлојеђена што су тиме одшкринута врата могућности да други аутори изузев самог Удерза цртају и пишу Астерикса, те је чак том приликом дала оштар интервју "Монду" у коме је тај трансфер назвала "издајом галских ратника модерним Римљанима оличеним у корпоративној Европи". Госинијева ћерка је на крају ипак смирила страсти и истакла како Астерикс има право на трећи живот, јер се прва промена већ одиграла кад је њен отац преминуо.[7] Од 2009. године нове авантуре Астерикса црта Дидије Конрад по сценаријима Жан-Ива Ферија.[8]
Поред свих признања Удерзо је одликован и националним орденом Легије части. Оно што разликује његов рад од рада осталих цртача је фантастична сценографија, верно пренесена на папир. Панораме античких градова су доведене до савршенства. Ипак треба споменути и то да сјајан одабир углавном топлих боја није Удерзова заслуга, јер је он далтониста. Његов опус се данас користи као литература на факултетима умјетности широм свијета.