Aрондисман (фр. ) је административна подела географске зоне или конфедерација земље.[1][2][3] Арондисман је управљен од стране центране администрације земње који су распоређени у свакој зони. Администритирање арондисмана помаже Влади како би имала већи поглед над зонама, давајући права синскокрипцији која се окупира за своју регију.[4][3][5]
Државе које користе арондисмане су Белгија, Бенин, Канада, Конго, Француска, Хаити, Мароко, Сенегал и Швајцарска. Све ове државе имају француски као званичан језик.
Француска
Француски 101 департман је подељен на 342 арондисмана,[6] што се може грубо превести као дистрикти. Главни град арондисмана назива се подпрефектура. Када арондисман садржи префектуру (главни град) департмана, та префектура је главни град арондисмана, која делује као префектура и као подпрефектура. Арондисмани су даље подељени на кантоне[7][8] и комуне.[9][10]
Општински арондисман
Општински арондисман (фр. , изговара се ), је одсек комуне, који се користи у три највећа града: Паризу, Лиону и Марсеју. ОН функционише као још нижа административна подела, са сопственим градоначелником. Иако се обично називају једноставно „арондисманима“, не треба их мешати са департманским арондисманима, који су групације комуна унутар једног департмана.[11][12][13] Формални превод је „дистрикт”.
Белгија
Белгија је федерализована земља која се географски састоји од три региона, од којих су само Фландрија (Флемишки регион)[14][15] и Валонија (Валонска регија)[16] подељене на по пет провинција; Регион главног града Брисела[17][18] није нити покрајина нити је њен део.[19]
У Белгији постоје административни, судски и изборни арондисмани. Они се могу или не морају односити на идентична географска подручја.
- 43 административна округа[20] су административни ниво између општина и покрајина.
- Белгија има 12 судских арондисмана.[21][22]
- За изборе за Парламент Валоније, 13 изборних округа (или груписаних арондисмана) се користе као изборни окрузи.
- До 2002. године, изборни окрузи за Представнички дом били су изборни арондисмани; тренутно су то покрајинске изборне јединице и једна за главни град Брисел.[23][24] Изборни окрузи Брисел-Хале-Вилворд и Лувен су постојали до 2012. године.
- Изборни арондисмани су такође коришћени за изборе за Фламански парламент, све до 2004. године када су промењени у покрајинске изборне округе.
Хаити
Од 2015. године, десет департмана Хаитија је подељено на 42 округа.[25]
André de Laubadère, Jean-Claude Vénézia, Yves Gaudemet, Traité de droit administratif, 12th edition, LGDJ, 1992, vol. 1, nr. 168–169.
The Belgian Constitution (PDF). Brussels, Belgium: Belgian House of Representatives. мај 2014. стр. 5. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 8. 2015. г. Приступљено 10. 9. 2015. „Article 3: Belgium comprises three Regions: the Flemish Region, the Walloon Region and the Brussels Region. Article 4: Belgium comprises four linguistic regions: the Dutch-speaking region, the French-speaking region, the bilingual region of Brussels-Capital and the German-speaking region.”
- Nicolas Verdier, La réforme des arrondissements de 1926 : un choix d'intervention entre espace et territoire, online
- Turchetti, Mario (2005). La Suisse de la Médiation dans l'Europe napoléonienne (1803-1814): actes du colloque de Fribourg (journée du 10 octobre 2003) (на језику: француски). Saint-Paul. стр. 46. ISBN 978-2-8271-0983-8.
- Masson, Jean-Louis (1984). Provinces, départements, régions: L'organisation administrative de la France d'hier à demain. Google Livres (French Google Books site). Éditions Fernand Lanore. ISBN 9782851570031. Приступљено 2017-07-15.
- Legay, Marie-Laure (2003). „La fin du pouvoir provincial (4 août 1789-21 septembre 1791)”. Annales historiques de la Révolution française (332): 25—53. ISSN 0003-4436. doi:10.4000/ahrf.821
.
Smith, William Charles (1878). „Borough”. Ур.: Baynes, T.S. Encyclopaedia Britannica. 4 (9th изд.). стр. 62—64.- Smith, William Charles; Bateson, Mary (1911), „Borough”, Ур.: Chisholm, Hugh, (на језику: енглески), 4 (11 изд.), Cambridge University Press, стр. 268—273
- Local Electoral Area Boundary Committee No. 1 (13. 6. 2018). „4. Application of the Terms of Reference; Term of Reference 7”. Report (PDF). Ireland: Government Publications Office. стр. 18. ISBN 978-1-4064-2990-9. Архивирано (PDF) из оригинала 2022-10-09. г. Приступљено 29. 1. 2019.
- „Other Questions: Local Electoral Area Boundary Committee Report”. Dáil debates. KildareStreet.com. 15. 1. 2019.
- „Local Government (Galway) Act, 1937”. Irish Statute Book. Архивирано из оригинала 11. 8. 2014. г. Приступљено 5. 8. 2014.
- „Local Government (Reorganisation) Act, 1985”. Irish Statute Book. Приступљено 5. 8. 2014.
- „Local Government (Dublin) Act 1930”. Irish Statute Book. Архивирано из оригинала 23. 7. 2015. г. Приступљено 5. 8. 2014.</ref><ref>„Local Government (Dublin) Act, 1993”. Irish Statute Book. Архивирано из оригинала 11. 8. 2014. г. Приступљено 5. 8. 2014.
- „Local Government Reform Act 2014, Section 19 (insertion of section 22A into the Local Government Act 2001)”. Irish Statute Book. Приступљено 2. 8. 2014.
- „Grenville-sur-la-Rouge, Municipalité (MÉ) Census Profile, 2021 Census of Population”. www12.statcan.gc.ca. Government of Canada - Statistics Canada. Приступљено 17. 5. 2022.
- The Belgian Constitution (PDF). Brussels: Belgian House of Representatives. мај 2014. стр. 5. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 8. 2015. г. Приступљено 10. 9. 2015. „Article 3: Belgium comprises three Regions: the Flemish Region, the Walloon Region and the Brussels Region. Article 4: Belgium comprises four linguistic regions: the Dutch-speaking region, the French-speaking region, the bilingual region of Brussels-Capital and the German-speaking region.”
- „Brussels-Capital Region / Creation”. Centre d'Informatique pour la Région Bruxelloise [Brussels Regional Informatics Center]. 2009. Архивирано из оригинала 29. 4. 2009. г. Приступљено 5. 6. 2009. „Since 18 June 1989, the date of the first regional elections, the Brussels-Capital Region has been an autonomous region comparable to the Flemish and Walloon Regions.”
