Апсолутна монархија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Апсолутна или апсолутистичка монархија је облик власти који се у Европи јавио у Француској у 17. веку за време Луја XIV, који је рекао: „Држава, то сам ја“.[1][2] Сматра се да су идеје о апсолутизму настале од првих француских кардинала (премијера) Ришељеа и Мазарена.[3]
Владар има апсолутну власт, а влада уз помоћ бирократског апарата (моћ пера) - чиновници и уз помоћ репресивног апарата (моћ мача) - полиција и војска. Владар је био потпуно заштићен и подржаван и имао је своју армију. Позната апсолутистичка монархија била је и Шпанија, којом је управљао Карло I који је говорио да у његовој земљи "сунце никада не залази" јер је он био цар Светог римског царства и Шпаније. Његов наследник, Филип II, организовао је бројне војне походе и живео раскошним животом.
Последња апсолутна монархија у Европи, не рачунајући Ватикан, је била Краљевина Југославија за време краљеве диктатуре од 1929. године до формирања Септембарског устава 1931. године, а може се и рећи да је данас Лихтенштај апсолутна монархија јер је 2003. године на референдуму већина је гласала да се кнезу да већа "иницијатива" односно да се принц де факто прогласи апсолутним монархом те земље како преноси ВВС. Венецијанска комисија Европског Савета је 2012. године рекао како то не потпада под евопске стандарде демократије. Просвећени апсолутизам долази до изражаја у Аустрији (Марија Терезија). Војна апсолутна монархија долази до изражаја у Османском цартсву што је уједно и прва и последња таква европска апсолутна монархија.[4][5][6][7]