Томас Хобс (енгл. ; Малмсбури, 5. април 1588 — Дербишир, 4. децембар 1679) је био енглески филозоф, представник класичног енглеског емпиризма. Човека сматрао за слободног појединца, а државу као вештачку творевину насталу на основу уговора појединаца.[4] Његово главно дело је Левијатан (1651), чија је основна теза да је у човековом интересу да изађе из природног стања, у коме свако води рат против свих, и формира, кроз друштвени уговор, државу, која ће обезбедити друштвени мир.[5]
Хобс је био шампион сувереног апсолутизма, али је такође развијао неке од основа модерне европске мисли:
- право појединца
- природна једнакост свих људи
- вештачки карактер политичког реда (која је довела до касније разлике између цивилног друштва и државе)
- поглед да сва легитимна политичка моћ мора бити репрезентативна и базирана на сагласности људи
- либералну интерпретацију права која оставља људима слободу да чине оно што закон експлицитно не забрањује.
Кратке чињенице Томас Хобс, Датум рођења ...
| Томас Хобс |
|---|
 Портрет Томаса Хобса, уље на платну |
|
| Датум рођења | (1588-04-05)5. април 1588. |
|---|
| Место рођења | Малмсбури, Краљевина Енглеска |
|---|
| Датум смрти | 4. децембар 1679.(1679-12-04) (91 год.) |
|---|
| Место смрти | Дербишир, Краљевина Енглеска |
|---|
|
| Школа филозофије | |
|---|
Затвори
Хобс перципира природно стање из Аристотелове Политике, у којој пише да „ човек због своје природе, а не случајем стоји ван друштвене заједнице и по природи жели рат, будући да је сам и препуштен случају Природа је по Хобсу свеукупности сила и тела који се према одређеним законима сударају или усклађују. Људи су једина привилегована створења која поседују Божији дар стварања и зато имају слободу изласка ван дејства природних закона случајности.
Људи излазе из природног стања друштвеним уговором којим стварају државу. Држава је вештачки производ активности људи. Хобс закључује да два елемента државе постоје и у природном стању: људи и закони разума у облику природних закона.
Рани живот
Томас Хобс је рођен 5. априла 1588. (стари стил), у Вестпорту, који је сада део Малмзберија у Вилтширу, Енглеска.[6] Пошто је рођен прерано када је његова мајка чула за надолазећу инвазију Шпанске Армаде, Хобс је касније известио да је „моја мајка родила близанце: мене и страх.“[7] Хобс је имао брата Едмунда, отприлике две године старијег, као и сестру по имену Ана.
Иако је детињство Томаса Хобса у великој мери непознато, као ни име његове мајке,[8] познато је да је Хобсов отац, Томас старији, био викар Чарлтона и Вестпорта. Хобсов отац је био необразован, према Џону Обрију, Хобсовом биографу, и он је „презирао учење.“[9] Томас старији је био умешан у тучу са локалним свештенством испред своје цркве, након чега је био приморан да напусти Лондон. Као резултат тога, породица је остављена на бригу старијем брату Томаса старијег, Френсису, богатом произвођачу рукавица без сопствене породице.
Образовање
Хобс млађи се школовао у цркви Вестпорт од четврте године, прешао у школу Малмсбери, а затим у приватну школу коју је водио младић по имену Роберт Латимер, дипломац Универзитета у Оксфорду. Хобс је био добар ученик и између 1601. и 1602. похађао је у Магдален Хол, претечу Хертфорд колеџа у Оксфорду, где је пратио предавања сколастичке логике и математике.[11][12][13] Настојник, Џон Вилкинсон, био је пуританац и имао је известан утицај на Хобса. Пре него што је отишао у Оксфорд, Хобс је превео Еурипидову Медеју са грчког на латински стих.[9]
Сматра се да је на универзитету Томас Хобс следио сопствени наставни план и програм, јер га је мало привлачило школастичко учење. Напуштајући Оксфорд, Хобс је завршио дипломске студије стичући диплому инкорпорацијом на Ст Јонов колеџ у Кембриџу, 1608. године.[14] Препоручио га је сер Џејмс Хаси, његов настојник у Магдалени, као учитеља Вилијаму, сину Вилијама Кевендиша, барона од Хардвика (а касније и грофа од Девоншира), и започео је доживотну везу са том породицом.[15] Вилијам Кевендиш је уздигнут у племство након очеве смрти 1626. године, држећи статус две године до своје смрти 1628. Његов син, такође Вилијам, такође је постао трећи гроф од Девоншира. Хобс је служио као учитељ и секретар обојици људи. Млађи брат првог грофа, Чарлс Кевендиш, имао је два сина који су били Хобсови заштитници. Старији син, Вилијам Кевендиш, касније 1. војвода од Њукасла, био је водећи присталица Чарлса I током грађанског рата и лично је финансирао војску за краља, будући да је био гувернер принца од Велса, Чарлса Џејмса, војводе од Корнвола. Овом Вилијаму Кевендишу је Хобс посветио своје Елементе закона.[9]
Orozco-Echeverri, Sergio H. (2012). „On the Origin of Hobbes's Conception of Language: The Literary Culture of English Renaissance Humanism”. Revista de Estudios Sociales. 44: 102—112.
„Thomas Hobbes”. Thomas Hobbes (Stanford Encyclopedia of Philosophy). Metaphysics Research Lab, Stanford University. 2021.
- MacDonald, Hugh & Hargreaves, Mary. Thomas Hobbes, a Bibliography, London: The Bibliographical Society, 1952.
- Hinnant, Charles H (1980). Thomas Hobbes: A Reference Guide. Boston: G. K. Hall & Co..
- Garcia, Alfred (1986). Thomas Hobbes: bibliographie internationale de 1620 à 1986. Caen: Centre de Philosophie politique et juridique Université de Caen.
- Brandt, Frithiof (1928). Thomas Hobbes' Mechanical Conception of Nature. Copenhagen: Levin & Munksgaard..
- Jesseph, Douglas M (1999). Squaring the Circle. The War Between Hobbes and Wallis. Chicago: University of Chicago Press.
- Leijenhorst, Cees (2002). The Mechanisation of Aristotelianism. The Late Aristotelian Setting of Thomas Hobbes' Natural Philosophy. Leiden: Brill.
- Lemetti, Juhana (2011). Historical Dictionary of Hobbes's Philosophy. Lanham: Scarecrow Press.
- Macpherson, C. B. (1962). The Political Theory of Possessive Individualism: Hobbes to Locke. Oxford: Oxford University Press.
- Malcolm, Noel (2002). Aspects of Hobbes. New York: Oxford University Press.
- MacKay-Pritchard, Noah (2019). "Origins of the State of Nature", London
- Malcolm, Noel (2007). Reason of State, Propaganda, and the Thirty Years' War: An Unknown Translation by Thomas Hobbes. New York: Oxford University Press.
- Manent, Pierre (1996). An Intellectual History of Liberalism. Princeton: Princeton University Press.
- Martinich, A. P. (2003) "Thomas Hobbes" in The Dictionary of Literary Biography, Volume 281: British Rhetoricians and Logicians, 1500–1660, Second Series, Detroit: Gale, pp. 130–144.
- Martinich, A. P (1995). A Hobbes Dictionary. Cambridge: Blackwell.
- Martinich, A. P. (1997). Thomas Hobbes, New York: St. Martin's Press.
- Martinich, A. P (1992). The Two Gods of Leviathan: Thomas Hobbes on Religion and Politics. Cambridge: Cambridge University Press.
- Martinich, A. P (1999). Hobbes: A Biography. Cambridge: Cambridge University Press.
- Narveson, Jan; Trenchard, David (2008). „Hobbes, Thomas (1588–1676)”. Ур.: Hamowy, Ronald. Hobbes, Thomas (1588–1679). The Encyclopedia of Libertarianism. Thousand Oaks, CA: Sage; Cato Institute. стр. 226—227. ISBN 978-1-4129-6580-4. LCCN 2008009151. OCLC 750831024. doi:10.4135/9781412965811.n137.
- Oakeshott, Michael (1975). Hobbes on Civil Association, Oxford: Basil Blackwell.
- Parkin, Jon, (2007), Taming the Leviathan: The Reception of the Political and Religious Ideas of Thomas Hobbes in England 1640–1700, [Cambridge: Cambridge University Press]
- Pettit, Philip (2008). Made with Words. Hobbes on Language, Mind, and Politics. Princeton: Princeton University Press.
- Robinson, Dave and Groves, Judy (2003). Introducing Political Philosophy. Icon Books. 2003. ISBN 978-1-84046-450-4.
- Ross, George MacDonald (2009). Starting with Hobbes. London: Continuum.
- Shapin, Steven and Schaffer, Simon (1995). Leviathan and the Air-Pump. Princeton: Princeton University Press.
- Skinner, Quentin (1996). Reason and Rhetoric in the Philosophy of Hobbes. Cambridge: Cambridge University Press.
- Skinner, Quentin (2002). Visions of Politics. Vol. III: Hobbes and Civil Science. Cambridge: Cambridge University Press.
- Skinner, Quentin (2008). Hobbes and Republican Liberty. Cambridge: Cambridge University Press.
- Stomp, Gabriella, ур. (2008). Thomas Hobbes. Aldershot: Ashgate.
- Strauss, Leo (1936). The Political Philosophy of Hobbes; Its Basis and Its Genesis. Oxford: Clarendon Press.
- Strauss, Leo (1959). "On the Basis of Hobbes's Political Philosophy" in What Is Political Philosophy?, Glencoe, IL: Free Press, chap. 7.
- Tönnies, Ferdinand (1925). Hobbes. Leben und Lehre. Stuttgart: Frommann.. 3rd ed.
- Tuck, Richard (1993). Philosophy and Government, 1572–1651. Cambridge: Cambridge University Press.
- Vélez, Fabio (2014). La palabra y la espada: a vueltas con Hobbes. Madrid: Maia.
- Vieira, Monica Brito (2009). The Elements of Representation in Hobbes. Leiden: Brill Publishers.
- Zagorin, Perez (2009). Hobbes and the Law of Nature. Princeton NJ: Princeton University Press.
- Montmorency, James E. G. de (1913). „Thomas Hobbes”. Ур.: Macdonell, John; Manson, Edward William Donoghue. Great Jurists of the World. London: John Murray. стр. 195—219. Приступљено 12. 3. 2019 — преко Internet Archive.
.jpg)
