Антоан Вато

Антоан Жан Вато (фр. ; 10. октобар 1684, Валенсијен—18. јул 1721, Ножан сир Марн)^[1] је био француски сликар^[2], родоначелник сликарства рококоа у Француској.^[3]

Антоан Вато
Антоан Вато
Пуно име	Антоан Жан Вато
Датум рођења	(1684-10-10)10. октобар 1684.
Место рођења	Валенсијен, Француска
Датум смрти	18. јул 1721.(1721-07-18) (36 год.)
Место смрти	Ножан сир Марн, Француска
Поље	Сликарство
Правац	Рококо
Утицаји од	Ђорђона Тицијана Рубенса Ван Дајка
Најважнија дела	Ходочашће на Китеру

Његово дело наговештава промену која ће се догодити у француском друштву након смрти Луја XIV.^[3] У периоду од 1704. до 1708. учио код К. Жилоа у Паризу. У уметничким збиркама палате Луксембург и свог мецене Пјера Крозаа дошао је у додир са венецијанским и фламанским сликарством 16. века (нарочито са делима Тицијана, Рубенса и Ван Дајка) који су утицали на стил његових раних дела. Године 1717. постао је члан Академије, на основу слике Ходочашће на Китеру.^[3] Током свог боравка у Енглеској (1719/20) тешко је оболео и од те болести се није опоравио. Ватоов стил, којим је увео епоху рококоа, карактерише јаки а ипак нежни колорит, мирисна атмосфера као и лаке и елегантне фигуре.^[3] Његове главне теме биле су интимне свечаности дворског друштва (Fêtes galantes) у слободном простору као и сцене из Комедије дел арте (), на пример Пјеро или Жил из 1718/19.^[3]

Мада је од француских сликара рококоа код њега учио само Ж. Б. Патер, Ватоов начин сликања и његове теме имале су многе слебденике (као што су Н. Ланкре, Ф. Буше или Ж. О. Фрагонар). Сачувана је отприлике трећина његових дела, али бројни цртежи и бакрорезне репродукције дела сведоче о обиму његовог опуса.

Галерија

• 
  Ходочашће на Китеру из 1717, Музеј Лувр
• 
  Радости љубави из 1718—1719, Галерија старих мајстора у Дрездену
• 
  Љубавна песма из 1712, Национална галерија у Лондону
• 
  Пјеро или Жил из 1718–1719, Музеј Лувр

Референце

1. Wine, Humphrey; Scottez-De Wambrechies, Annie (1996). „Watteau”. Ур.: Turner, Jane. The Dictionary of Art. 32. New York: Grove's Dictionaries. стр. 913—921. ISBN 1-884446-00-0 — преко the Internet Archive. Also available via Oxford Art Online (subscription needed).
2. Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 23. ISBN 86-331-2112-3.
3. Janson 1975, стр. 447–448.

Литература

• Janson, H. W. (1975). Istorija umetnosti – Pregled razvoja likovnih umetnosti od praistorije do danas (Umetnost). Beograd, Jugoslavija: Prosveta.

Спољашње везе

• Биографија на Арт ецниклопедији
• Биографија на Метрополитенском музеју
• Биографија на Веб галерији