![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/81/Ha1.jpg/640px-Ha1.jpg&w=640&q=50)
Ангиографија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ангиографија или артериографија (од грч. ) је инвазивна дијагностичка метода прегледа унутрашњости, или лумена, крвних судова човековог тела, уз посебно интересовање за артерије, вене и коморе срца. Обавља се убризгавањем радио непрозирног хидросолубилног (растворљивог у течностима) контрастног средства, кроз у ту сврху направљене бројне специјалне катетере, који се уводе у крвни суд, а затим се крвни судови трајно снимају (просевтљавањем - зрацима), применом рендген технике (флуороскопије) на 35 mm биоскопском-филму или дигитално. Запис (на филму или слика на монитору флуроскопа), крвних судова зове се ангиограм.[1].
За разлику од ангиопластике, која примењује инвазивну ангиографску процедуру (уметање катетера кроз који се убризгава контрастно средство), ангиографија се може обавити и само уметањем игле за убризгавање контрастног средства без катетера и његовог позиционирања под флуороскопском контролом. Ова техника се користи за сликање артерија у мозгу, срцу, бубрезима, гастроинтестинални тракт, аорти, врату, грудном кошу, удовима и плућима.[2]
Мада је термин ангиографија строго дефинисан на основу пројекционе радиографије, овај израз се примењује и код новијих васкуларних техника сликања; Компјутеризована томографска ангиографија и Магнетна резонантна ангиографија.