![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/ba/BNF_-_Latin_9474_-_Jean_Bourdichon_-_Grandes_Heures_d%2527Anne_de_Bretagne_-_f._3r_-_Anne_de_Bretagne_entre_trois_saintes_%2528d%25C3%25A9tail%2529.jpg/640px-BNF_-_Latin_9474_-_Jean_Bourdichon_-_Grandes_Heures_d%2527Anne_de_Bretagne_-_f._3r_-_Anne_de_Bretagne_entre_trois_saintes_%2528d%25C3%25A9tail%2529.jpg&w=640&q=50)
Ана од Бретање
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ана од Бретање (Château des ducs de Bretagne, 25. јануар 1477[1] — Блоа, 9. јануар 1514)[2] је била бретонска војвоткиња, кћерка Франсое II и Маргарите од Фоа и супруга Максимилијана I Хабзбуршког, затим Шарла VIII Валое и на крају Луја XII.
![]() | Овај чланак вероватно садржи оригинално истраживање. |
Ана од Бретање | |
---|---|
![]() | |
Датум рођења | (1477-01-25)25. јануар 1477. |
Место рођења | Château des ducs de Bretagne, |
Датум смрти | 9. јануар 1514.(1514-01-09) (36 год.) |
Место смрти | Блоа, |
Супружник | Максимилијан I Хабзбуршки, Шарл VIII Валоа, Луј XII |
Потомство | Charles Orlando, Dauphin of France, Клод од Француске, Renée of France, Charles de France, François de France |
Родитељи | Франсоа II, војвода Бретање Маргарита од Фоа |
Династија | Montfort of Brittany |
Уништењем и поделом Бургундског војводства 1477. године између Француске и Хабзбурга, Војводства Бретање је било остало једина самостална држава на територији, за коју се сматрало да потпада под француску круну. Како је Франсоа II од Бретање имао само кћер Ану, његова намјера је била да је уда за владара јаке европске државе, која би могла гарантовати независност Бретање. Први избор за будућег Аниног мужа је био будући кратковечни малолетни енглески краљ Едвард V Јорк. Како је током Лудог рата (1485—1488) Бретању поразила Француска, мировним споразумом је закључено да се Ана у будућности може удати само уз допуштење краља Француске. Без обзира на тај споразум, Ана од Бретање, која као малолетна преузима власт након очеве смрти 9. септембра 1488. године, удала се 19. децембра 1490. године за будућег светог римског цара Максимилијана.
Тренутак венчања је био потпуно погрешно изабран, јер те 1490. и следеће 1491. године Хабзбурзи ратују у Хрватској и Угарској против Владислава II покушавајући тамо освојити власт, тако да нису у стању бранити Бретању од француског напада 1491. године. Након што француска војска порази бретањску 1491. године Ана ће бити присилно удата за француског краља Шарла VIII. Папа Иноћентије VIII ће следећу годину потврдити овај брак и наредити да се у случају да Ана надживи краља, а нема деце мора удати за следећег француског краља.
То ће се на крају и догодити 1498. године када умире Шарл VIII, којег наслеђује ожењени Луј XII. Након што се Луј XII развео од прве жене, следеће 1499. године он склапа брак с Аном. У том браку ће бити рођена једина Анина деца која доживљавају пунолетност, а старија кћер имена Клод од Бретање ће постати њена наследница у Бретањи. Последње године живота Ана проводи у борби да своју кћер уда за неког самосталног владара, како би Бретања задржала своју независност. Када јој то није успело, онда је барем до своје смрти 1514. године успешно стављала вето на венчање своје кћери и француског престолонаследника, тако да до њега долази око четири месеца након Анине смрти.