From Wikipedia, the free encyclopedia
Алдебаран или алфа Бика (лат. ) је најсјајнија звезда сазвежђа Бик и четрнаеста најсјајнија звезда ноћног неба. Његово име потиче од арапског الدبران (al-dabarān) и значи „пратилац“, јер прати Плејаде.[15]
 Aldebaran in the Taurus constellation | |
| Положај на небу Епоха J2000.0 Равнодневница J2000.0 | |
|---|---|
| Сазвежђе | Бик |
| Изговор | /ælˈdɛbərən/[1][2] |
| Ректасцензија | 04h 35m 55.23907s[3] |
| Деклинација | +16° 30′ 33.4885″[3] |
| Привидна магнитуда (В) | 0.75–0.95[4] |
| Карактеристике | |
| Еволуциони ступањ | Грана црвеног дива[5] |
| Спектрални тип | K5+ III[6] |
| Привидна магнитуда (J) | −2.095[7] |
| U−B индекс боја | +1.92[8] |
| B−V индекс боја | +1.44[8] |
| Варијабилни тип | LB[4] |
| Астрометрија | |
| Радијална брзина () | +54,26±0,03[9] |
| Сопствено кретање (μ) | РА: 63,45±0,84[3] мас/г Дек.: −188,94±0,65[3] мас/г |
| Паралакса (π) | 49.97 ± 0.75[10] мас |
| Растојање | 65,3 ± 1,0 ly (20,0 ± 0,3 пс) |
| Апсолутна магнитуда () | −0,641±0,034[10] |
| Детаљи | |
| Маса | 1,16±0,07[11] M☉ |
| Полупречник | 45,1±0,1[12] |
| Луминозност | 439±17[13] |
| Површинска гравитација () | 1,45±0,3[14] цгс |
| Температура | 3,900±50[14] K |
| Металичност [] | −0,33±0,1[14] |
| Ротација | 520 days[12] |
| Ротациона брзина () | 3,5±1,5[14] |
| Старост | 6,4+1,4 −1,1[11] |
| Друге ознаке | |
| Референтне базе података | |
| data | |
| data | |
Алдебаран се налази у отвореном звезданом јату Хијаде, али само привидно, јер је од Сунца удаљен 67 светлосних година док се Хијаде налазе на око 150 светлосних година од Сунца.[15][16]:301
Алдебаран је црвени џин спектралне класе К5, температуре површине приближно 4010 К (наспрам Сунчевих 5780 К). Приближно је 150 пута луминознији од Сунца у визуелном делу спектра,[17] а 450 пута луминознији ако се урачуна и инфрацрвени део спектра.[15] Апсолутна магнитуда му износи -0,6.[18] На основу луминозности се може израчунати радијус Алдебарана који износи 43 радијуса Сунца, док се из окултација Месецом добија вредност од 44 Сунчевих радијуса, што указује на одлично слагање теоријских предвиђања са стварним стањем. Маса Алдебарана износи око 1,7 маса Сунца, а карактерише га и снажан соларни ветар.[15]
Алдебаран је неправилна променљива звезда, његова магнитуда износи 0,87, али осцилује између 0,78 и 0,93, највероватније услед пулсирања површине.[16]:442[17]
Фузија водоника у језгру Алдебарана је завршена, и оно се тренутно сажима док се читава звезда шири. У току наредних милион година луминозност ће му порасти на око 800 луминозности Сунца, а у језгру ће почети фузија хелијума у угљеник и кисеоник.[15]
Алдебаран има изражено сопствено кретање. Едмонд Халеј је 1718. године показао да су се Сиријус, Арктурус, Бетелгез и Алдебаран значајно помакли од времена Птолемејевог Алмагеста.[16]:257 Пре приближно 300.000 година Алдебаран је био најближи Сунцу на свом путу, на свега 21,5 светлосних година, и имао је привидну магнитуду од -1,5, тако да је био најсјајнија звезда ноћног неба.[16]:260
Традиционално име Алдебаран потиче од арапског al Dabarān ("الدبران"), што значи „следбеник“, јер изгледа да следи Плејаде.[19][20] Године 2016, Радна група за имена звезда Међународне астрономске уније (WGSN) одобрила је право име Алдебаран за ову звезду.[21][22]
Алдебаран је најсјајнија звезда у сазвежђу Бик, па тако и Бајерова ознака α Бик, латинизована као Алфа Бик. Има Фламстидову ознаку 87 Бик као 87. звезда у сазвежђу од приближно 7. магнитуде или сјајније, поређано по правом успону. Такође има каталошки број светле звезде 1457, ХД број 29139 и Хипаркос каталошки број 21421, који се углавном среће у научним публикацијама.
То је променљива звезда наведена у Општем каталогу променљивих звезда, али је наведена користећи Бајерову ознаку и нема посебну ознаку променљиве звезде.[4]
Алдебаран и неколико оближњих звезда укључени су у каталоге двоструких звезда, као што је Вашингтонски каталог са двоструком звездом као WDS 04359+1631 и Ајткенов каталог двоструких звезда као ADS 3321. Укључен је са пратиоцем 11. магнитуде као двострука звезда као H IV 66 у Хершеловом каталогу двоструких звезда и Σ II 2 у Струвеовом каталогу двоструких звезда, и заједно са звездом 14. магнитуде као β 550 у Бурнамовом каталогу двоструких звезда.[23][24]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
