From Wikipedia, the free encyclopedia
Бетелгез (α ) је друга најсјајнија звезда сазвежђа Орион[18] и девета најсветлија звезда на ноћном небу. Удаљеност од Земље је 643 ± 146 светлосних година (197 ± 45 парсека). Пречник Бетелгеза износи око 1,4 милијарде километара (око 1.000 Сунчевих пречника, више од Јупитерове орбите). Према тренутно доступним подацима, научници сматрају да ће Бетелгез за око милион година експлодирати у супернову, и да ће на ноћном небу Земље током неколико седмица светлети интезитетом пуног Месеца.[19]
Положај на небу Епоха J2000.0 Равнодневница J2000.0 | |
---|---|
Сазвежђе | Орион |
Изговор | /ˈbɛtəldʒuːz, ˈbiːtəl-, -dʒuːs/[1][2] |
Ректасцензија | 05h 55m 10.30536s[3] |
Деклинација | +07° 24′ 25.4304″[3] |
Карактеристике | |
Еволуциони ступањ | Црвени суперџин |
Спектрални тип | M1–M2 Ia–ab[4] |
Привидна магнитуда (V) | 0.50[5] (0.0–1.3[6]) |
Привидна магнитуда (J) | −3.00[7] |
Привидна магнитуда (K) | −4.05[7] |
U−B индекс боја | +2.06[5] |
B−V индекс боја | +1.85[5] |
Варијабилни тип | SRc[6] |
Астрометрија | |
Радијална брзина () | +21.91[8] |
Сопствено кретање (μ) | РА: 26.42 ± 0.25[9] мас/г Дек.: 9.60 ± 0.12[9] мас/г |
Паралакса (π) | 4.51 ± 0.80[9] мас |
Растојање | +48 −34 222[9] pc |
Апсолутна магнитуда () | −5.85[10] |
Детаљи | |
Маса | +5,0 −3,9 11,6[11] M☉ |
Полупречник | 887 ± 203,[12] ±217 955[11] |
Луминозност | 000 – 90000 150[13] |
Површинска гравитација () | −0.5[14] цгс |
Температура | 3590[11][15] K |
Металичност [] | +0.05[16] |
Ротациона брзина () | 5[17] |
Старост | 8.0–8.5[12] |
Друге ознаке | |
Референтне базе података | |
data |
Ликови Форд Префект и Запход Библброкс из Аутостоперског водича кроз галаксију, романа Дагласа Адамса, долазе са света „из околине Бетелгеза“.
Арапски називи:
Енглески:
Јапану:
Ова табела садржи делимични списак угаоних мерења спроведених од 1920. године. Такође је укључена и колона која пружа тренутни опсег полупречника за сваку студију на основу Бетелгезове најновије процене удаљености (Harper et al.) of 197 ± 45 pc.
Чланак | Година[lower-alpha 1] | Телескоп | # | Спектар | λ (μm) | ∅ (mas)[lower-alpha 2] | Полупречници[lower-alpha 3] @ 197±45 pc |
Напомене |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Michelson[20] | 1920 | Маунт Вилсон | 1 | Видљиви | 0,575 | 47,0 ± 4,7 | 3,2–6,3 АЈ | Ивично затамњење +17% = 55,0 |
Bonneau[21] | 1972 | Palomar | 8 | Видљиви | 0,422–0,719 | 52,0–69,0 | 3,6–9,2 АЈ | Јака корелација ∅ са λ |
Balega[22] | 1978 | ESO | 3 | Видљиви | 0,405–0,715 | 45,0–67,0 | 3,1–8,6 АЈ | Нема корелације ∅ са λ |
1979 | SAO | 4 | Видљиви | 0,575–0,773 | 50,0–62,0 | 3,5–8,0 АЈ | ||
Buscher[23] | 1989 | WHT | 4 | Видљиви | 0,633–0,710 | 54,0–6,10 | 4,0–7,9 АЈ | Отривене асиметрије |
Wilson[24] | 1991 | WHT | 4 | Видљиви | 0,546–0,710 | 49,0–57,0 | 3,5–7,1 АЈ | Потврда жаришта |
Tuthill[25] | 1993 | WHT | 8 | Видљиви | 0,633–0,710 | 43,5–54,2 | 3,2–7,0 АЈ | Проучавање жаришта на 3 звезде |
1992 | WHT | 1 | NIR | 0.902 | 42,6 ± 0:03 | 3,0–5,6 АЈ | ||
Gilliland[26] | 1995 | HST | УВ | 0,24–0,27 | 104–112 | 10,3–11,1 | FWHM пречници | |
0,265–0,295 | 92–100 | 9,1–9,8 | ||||||
Weiner[27] | 1999 | ISI | 2 | MIR (Н трака) | 11,150 | 54,7 ± 0,3 | 4,1–6,7 АЈ | Ивично затамњење = 55,2 ± 0,5 |
Perrin[28] | 1997 | IOTA | 7 | NIR (K трака) | 2,200 | 43,33 ± 0,04 | 3,3–5,2 АЈ | К и Л траке, 11,5 μm контраст података |
Haubois[29] | 2005 | IOTA | 6 | NIR (H трака) | 1.650 | 44,28 ± 0,15 | 3,4–5,4 АЈ | Роселдов пречник 45,03 ± 0,12 |
Hernandez[30] | 2006 | VLTI | 2 | NIR (К трака) | 2,099–2,198 | 42:57 ± 0:02 | 3,2–5,2 АЈ | АМБЕР резултати високе прецизности. |
Ohnaka[31] | 2008 | VLTI | 3 | NIR (К трака) | 2,280–2,310 | 43,19 ± 0,03 | 3,3–5,2 АЈ | Ивично затамњење 43,56 ± 0,06 |
Townes[32] | 1993 | ISI | 17 | MIR (Х трака) | 11,150 | 56,00 ± 1,00 | 4,2–6,8 АЈ | Систематска студија која обухвата 17 мерења на истој таласној дужини од 1993. до 2009. године |
2008 | ISI | MIR (Н трака) | 11,150 | 47,00 ± 2,00 | 3,6–5,7 АЈ | |||
2009 | ISI | MIR (Н трака) | 11,150 | 48,00 ± 1,00 | 3,6–5,8 АЈ | |||
Ohnaka[33] | 2011 | VLTI | 3 | NIR (К трака) | 2,280–2,310 | 42,05 ± 0,05 | 3,2–5.2 АЈ | Ивично затамњење 42,49 ± 0,06 |
Harper[10] | 2008 | VLA | Такође је вредно помена да Харпер et al. у закључку њихове публикације износе следећу напомену: „У извесном смислу, изведена удаљеност од 200 pc је равнотежа између 131 pc (425 ly) Хипаркос удаљености и радиј који теже ка 250 pc (815 ly)” - стога успостављају ± 815 ly као спољне удаљености за звезду. |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.