Албанци у Србији

Албанци су друга по величини етничка група у Србији, после Срба. Према попису из 2022. године, 61.687 Албанаца живи на простору централне Србије и Војводине, док их на Косову и Метохији има 1.616.869, где чине етничку већину. Говоре албанским језиком и највећи део је исламске вероисповести. Албански је, поред српског, службени језик на Косову и Метохији.

Албанци у Србији
Shqiptarët në Serbi

Застава Албанаца у Србији Петар Богдани Аћиф Бљута Мајка Тереза Рамиз Садику Синан Хасани Абдурахман Шаља Неџмије Пагаруша Беким Фехмију Антон Пашку Рахман Морина Фарук Беголи Бехђет Пацоли Љорик Цана Рита Ора Мајлинда Кељменди Дуа Липа
Укупна популација
61.687 (попис Србије 2022)[1] без Космета[lower-alpha 1] 1.616.869 (попис Косова 2011)[3]
Региони са значајном популацијом
Косово и Метохија, Прешево, Бујановац и Медвеђа
Језици
српски и албански
Религија
претежно ислам, мали врој хришћана
Сродне етничке групе
Албанци

Историја

Фашистички окупатор током Другог светског рата на територију Косова и Метохије насељава до 72.000 Албанаца из Албаније.^[4]

Јануара 2024. група грађана Куршумлије је у центру места протестовала и затражила заштиту државних органа због учесталих упада наоружаних банди Албанаца са Косова и Метохије, који краду дрва, приватну и државну имовину.^[5][6]

Пописи Србије

• 1948: 532.011
• 1953: 565.513
• 1961: 699.772
• 1971: 984.761
• 1981: 1.303.034
• 1991: 78.281
• 2002: 61.647
• 2011: 5.809 (види Попис становништва 2011. на Косову)
• 2022: 61.687

Попис 1991. бојкотован је од стране албанске националне заједнице, док пописи 2002, 2011. и 2022. године нису спроведени на територији АП Косово и Метохија, док је онај из 2011. у општинама Прешево и Бујановац бојкотовала већина Албанаца.^[7]

Види још

• Односи Србије и Албаније
• Шиптари
• Арнаути
• Арнауташи
• Качаци
• Косовски сукоб
• Сукоби на југу Србије (1999—2001)
• Попис становништва 2011. на Косову
• Албанци у Републици Српској

Напомене

1. Попис 2022. није спроведен у АП Косово и Метохија, уз напомену да је ово већ четврти по реду попис становништва за који није било омогућено прикупљање података у јужној српској покрајини. Последњи попис становништва на Косову и Метохији у коме су учествовали припадници албанске националне мањине обављен је још 1981. године. Албанци на Косову и Метохији бојкотовали су попис 1991. године, а подаци за ту годину добијени су проценом. Пописе 2002. и 2011. године такође није било могуће спровести на територији Косова и Метохије. Поменуте околности битно се одражавају на могућност праћења свеукупног етнодемографског стања у Србији.^[2]

Референце

1. Становништво према националној припадности Архивирано 2013-04-16 на сајту , Републички завод за статистику Србије, 2011.
2. “Етноконфесионални и језички мозаик Србије”, Републички завод за статистику Србије
3. „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 03. 01. 2014. г. Приступљено 27. 08. 2015.
4. Vickers, Miranda (1998). Between Serb and Albanian: a history of Kosovo. Hurts and co. стр. 123.
5. https://www.juznevesti.com. „Sa protesta u Kuršumliji zatražena veća bezbednost za imovinu i ljude u tom kraju”. Južne vesti (на језику: српски). Приступљено 2024-01-29.
6. „Protest građana u Kuršumliji: Zaštitite nas | Srbija”. Direktno (на језику: српски). Приступљено 2024-01-29.
7. „2011 Census of Population, Households and Dwellings in the Republic of Serbia” (PDF). Statistical Office of the Republic of Seriba. Приступљено 8. 3. 2013.

Литература

• Барјактаровић, Мирко Р. (1950). „Двовјерске шиптарске задруге у Метохији”. Зборник радова Етнографског института. 1: 197—209.
• Батаковић, Душан Т. (1991). Косово и Метохија у српско-арбанашким односима: Студије и чланци. Приштина-Горњи Милановац: Јединство, Дечје новине.
• Димић, Љубодраг; Борозан, Ђорђе (1998). Југословенска држава и Албанци. 1. Београд: Службени лист СРЈ, Архив Југославије, Војно-историјски институт.
• Димић, Љубодраг; Борозан, Ђорђе (1999). Југословенска држава и Албанци. 2. Београд: Службени лист СРЈ, Архив Југославије, Војно-историјски институт.
• Јагодић, Милош (2009). Српско-албански односи у Косовском вилајету (1878—1912). Београд: Завод за уџбенике.
• Маликовић, Драги (2005). Качачки покрет на Косову и Метохији 1918—1924. Лепосавић-Косовска Митровица: Институт за српску културу, Филозофски факултет.
• Николић, Коста; Цветковић, Срђан (2014). Срби и Албанци на Косову и Метохији у 20. веку (1912—1990). Београд: Институт за савремену историју.
• Стојанчевић, Владимир (1994). Косово и Метохија у српско-арбанашким односима у XIX веку (1804—1878). Београд: Српска академија наука и уметности.