Аеродром Приштина
From Wikipedia, the free encyclopedia
Аеродром Приштина (: , : ) међународни је аеродром у Приштини. Налази се на 15 југозападно од самог града. Има летове до бројних европских дестинација.
| Аеродром Приштина | |||
|---|---|---|---|
|
| |||
|
| |||
| Општи подаци | |||
| Тип | Јавни/Војни | ||
| Оператор | Република Србија | ||
| Отворен |
| ||
| Држава | Србија | ||
| Покрајина | Косово и Метохија | ||
| Локација | Слатина | ||
| Најближи град | Косово Поље | ||
| Градови који се служе аеродромом |
Приштина | ||
| Надморска висина | 545 | ||
| Координате | 42° 34′ 22″ N 021° 02′ 09″ E | ||
| Полетно-слетне стазе | |||
| Смер | Дужина | Површина | |
| 17/35 | 3.000 | 9.842 | асфалт |
Једина је улазна лука за ваздушне путнике на Косово и Метохију. Према властима Републике Косово,[lower-alpha 1] носи назив у част Адема Јашарија, оснивача терористичке Ослободилачке војске Косова. Служи као оперативна база за из Немачке и, раније, из Словеније.
Између 12. и 26. јуна 1999. дошло је до кратког али напетог сукоба између НАТО-а и руских припадника КФОР-а у којем су руске трупе заузеле аеродром. Контингент од 200[1] руских војника распоређених у Босни и Херцеговини прешао је на Косово и Метохију и заузео аеродром у Приштини.
Стајалиште и путнички терминал су реновирани и проширени 2002, а затим поново 2009. У јуну 2006. аеродром је добио награду за најбољи аеродром 2006. од стране Међународног савета аеродрома. Победнички аеродроми су изабрани за достигнућа у низу дисциплина, укључујући развој аеродрома, операције, објекте, безбедност и сигурност, као и корисничку подршку.[2]
Аеродром је 12. новембра 2008. по први пут у својој историји примио милион путника (не рачунајући војску). Тим поводом је уприличена посебна свечаност на којој је милионити путник добио бесплатну повратну карту до одредишта по свом избору које аеродром опслужује.[3]
Крајем 2010. године аеродром је преименован у Међународни аеродром Адем Јашари Приштина, по оснивачу Ослободилачке војске Косова, која се током 1990-их борила за отцепљење Косова и Метохије од Савезне Републике Југославије.[4]
Због текућег спора између Србије и власти у Приштини, на летове ка и са аеродрома утиче одбијање српске контроле ваздушног саобраћаја, односно , да дозволи прелете преко ваздушног простора Србије.[5] Ово доводи до тога да путање лета избегавају српску територију, а летови за Приштину морају да уђу преко ваздушног простора Албаније или Северне Македоније.[6] Овај спор може да доведе до 30 минута дужег трајања лета и дискусије. Будући да је једини оперативни аеродром у непосредном региону, свака скретања иду преко суседних држава, с обзиром да је Аеродром Ђаковица и даље затворен објекат.
Следеће редовне путничке авио-компаније користе аеродром Приштина (од јануара 2010):
| Авио-компанија | Одредишта |
|---|---|
| Адрија ервејз | Љубљана |
| Бел ер | Лијеж, Рим-Леонардо да Винчи, Тирана, Штутгарт |
| Бритиш ервејз | Лондон-Гетвик |
| Еделвеис ер | Женева, Цирих |
| Ер Берлин | Диселдорф, Минхен, Франкфурт, Хановер |
| Ер Берлин летове обавља Белер ерлајнс | Женева, Цирих |
| Кроација ерлајнс | Загреб |
| Меридијана | Верона, Рим |
| Монтенегро ерлајнс | Подгорица, Тиват [сезонски] |
| Остријан ерлајнс | Беч |
| Остријан ерлајнс летове обавља Тајролин ервејз | Беч [сезонски] |
| Свис интернашонал ер лајнс | Цирих |
| Скандинејвијан ерлајнс систем | Копенхаген |
| Тафа ер | Фридрихсхафен |
| Теркиш ерлајнс | Истанбул-Ататурк |
| Хамбург интернашонал | Минхен |
| Џерманија | Диселдорф, Штутгарт |
| Џерменвингс | Берлин-Шенефелд, Келн/Бон, Хамбург, Штутгарт |
| Година | Путници | Промена | Авио операција | Промена |
|---|---|---|---|---|
| 2004. | 910.797 | 9,1% | 4.716 | 13,3% |
| 2005. | 930.346 |  2,1% |
4.983 | 5,7% |
| 2006. | 882.731 |  5,1% |
4.077 | 18,2% |
| 2007. | 990.259 | 12,2% |
4.316 | 5,9% |
| 2008. | 1.130.639 | 14,2% |
4.928 | 14,2% |
| 2009. | 1.191.978 | 5,4% |
5.709 | 15,9% |
| 2010. | 1.305.532 | 9,5% |
6.143 | 7,6% |
| 2011. | 1.422.302 | 8,9% |
6.738 | 9,7% |
| 2012. | 1.527.134 | 7,4% |
6.947 | 3,1% |
| 2013. | 1.628.678 | 6,6% |
7.305 | 5,2% |
| 2014. | 1.404.775 | 13,7% |
5.994 | 17,9% |
| 2015. | 1.549.198 | 10,3% |
6.773 | 13,0% |
| 2016. | 1.744.202 | 12,6% |
7.254 | 7,1% |
| 2017. | 1.885.136 | 8,0% |
7.508 | 3,5% |
| 2018. | 2.161.874 | 14,7% |
8.388 | 11,7 |
| 2019. | 2.373.698 | 9,6% |
18.226 | 8,6% |
| 2020. | 1.102.091 | 53,4% |
8.472 | 53,5% |
| 2021. | 2.180.809 | 97% |
17.842 | 110,6% |
| 2022. | 2.994.560 | 37,3% |
21.842 | 21,3% |
| 2023. | 3.424.883 | 14,3% |
23.082 | 5,8% |
- Република Косово (алб. ) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
